Prema izveštaju Međunarodne agencije za energetiku, Rusija će u narednih minimum 20 godina zadržati poziciju najvećeg izvoznika prirodnog gasa, s tendencijom da se izvoz do 2040. godine uveća sa dosadašnjih 290 na 336 milijardi kubnih metara, dok će drugo mesto 2025. godine, prema prognozama, pripasti SAD. Rusija poseduje 24 odsto svetskih rezervi gasa, a EU je godinama bila njen najvažniji trgovinski partner u sferi energetike. Ipak, Moskva se poslednjih desetak godina sve više okreće azijskom regionu, a pored toga otvara i zavode za proizvodnju tečnog gasa.
Aleksandar Pasečnik, šef ruskog Nacionalnog fonda za energetsku bezbednost, ističe da evropsko tržište ostaje primarno za „Gasprom“, dok su ruske kompanije koje proizvode tečni gas trenutno okrenute azijskom regionu.
„U perspektivi, isporuka gasa beležiće rast na istoku. Kina postaje najveći potrošač ruskog gasa, a kinesko tržište postaje veoma važno, a samim tim i projekat ’Snaga Sibira‘, koji se otvara u decembru ove godine. Već dugo se razgovara i o projektu ’Snaga Sibira 2‘, nekadašnjem ’Altaju‘, a ako on zaživi, cela zapadna Kina se može snabdevati ruskim gasom. Na ovaj način Rusija će postati konkurent srednjoazijskim zemljama, pre svega Turkmenistanu, koji se već dugo nalazi na kineskom tržištu“, rekao je Pasečnik.
Da podsetimo — „Snaga Sibira“ je jedan od glavnih projekata ruskog „Gasproma“ i „Kineske nacionalne naftne kompanije“, koji bi mogao da doprinese da Rusija postane jedan od glavnih snabdevača Kine prirodnim gasom.
Pasečnik, ipak, ističe da, iako Rusija ima velike potencijale za izvoz prirodnog gasa, treba misliti i na bezbednosne rizike povezane sa transportom ovog energenta.
„Rusija radi na projektima za dobijanje tečnog gasa, jer oni podrazumevaju elastičnije sisteme za isporuku. Isporuka tečnog gasa je manje politizovana i nema tranzitnih rizika, kao što je to bio slučaj sa ukrajinskim gasovodom. Zato su projekti ’Jamal‘ i ’Sahalin‘ za proizvodnju tečnog gasa izuzetno važni“, rekao je Pasečnik.
Zavod „Sahalin“ se nalazi na Dalekom istoku i prva je fabrika ove vrste, dok se proizvodnja u zavodu za tečni gas „Jamal“ u potpunosti zasniva na ruskoj tehnologiji. „Jamal“ je počeo sa radom 2017. godine, a nalazi se na istoimenom poluostrvu na severu Zapadnog Sibira.
Statistički podaci govore da se globalna potrošnja gasa u poslednjih 10 godina povećala za 20 odsto, što ukazuje da gas postaje sve značajniji energent. Prema podacima iz 2018. godine, Rusija poseduje ukupne rezerve prirodnog gasa, u vrednosti od 47,3 triliona kubnih metara. Srednji rast proizvodnje od 2010. godine iznosi 2,6 odsto, a izvoz ovog energenta će, prema prognozama, u proseku rasti za 1,4 odsto do 2040. godine.
Stručnjaci smatraju da, ako uzmemo u obzir postojeće rezerve, Rusija ima velike potencijale za proizvodnju prirodnog gasa, a oni se mogu raširiti razvojem arktičkih teritorija. Kako su mogućnosti za prodaju tečnog gasa daleko veće, ruski proizvođači mogu da računaju na još veći udeo u svetskom tržištu gasa. Trenutno, vodeće mesto na tržištu tečnog gasa zauzima Katar, a odmah iza njega su Australija i SAD.