Manifestaciju koju su organizovali Belgorodski državni tehnički univerzitet „Vladimir Grigorijevič Šuhov“ i Belgorodski nacionalni istraživački univerzitet, u saradnji sa partnerima iz Beograda, otvorio je zamenik direktora „Ruskog doma“ Vasilij Galaktionov, koji je poručio posetiocima da „Rusija nije samo Moskva, već ogromna i šarolika zemlja“, kao i da je Belgorod pravi biser među ruskim regionima.
On je istakao da stanovnici Belgoroda neguju pamćenje na Srbe koji su živeli u tom gradu i trude se da što više povežu region sa Srbijom.
To je potvrdio i predstavnik ambasade Rusije u Srbiji ataše za kulturu Aleksandar Kanonjihin, koji je rekao da je razvoj međuregionalnih veza između Rusije i Srbije jedan od najbitnijih smerova u radu ambasade.
Istorijsko nasleđe Srba u Belgorodu
Belgorodska oblast je nakon oslobođenja od Turaka bila slabo naseljena, da bi kasnije, tokom 18. veka, tu došli Srbi.
„Tada je više od 300.000 Srba, uglavnom iz Vojvodine i Hercegovine, na poziv kraljice Jelisavete došlo u Rusiju“, objasnio je Kanonjihin.
„Njima je današnja teritorija Belgorodske oblasti postala druga otadžbina. Sa druge strane, ova teritorija je jedna od najstarijih ruskih teritorija, koje su Rusi naselili u 9. i 10. veku. Nastavićemo naše zajedničke aktivnosti kada je reč o povezivanju naših teritorija“, poručio je Kanonjihin.
Tragovi kulturnog i duhovnog nasleđa Srba u Belgorodu su izuzetno značajni — u belgorodskoj oblasti je rođen Vladimir Stankijevič (Vladimir Stanković), jedan od najvećih ruskih filozofa, poreklom Srbin, a prvi mitropolit belgorodski Teodosije je bio Srbin.
Prema rečima Viktorije Rjapuhine, direktorke Instituta za srpski jezik i komunikaciju sa Državnog tehnološkog univerziteta u Belgorodu, stanovnici Belgoroda srpskog porekla sačuvali su svoja prezimena i znaju odakle su njihovi preci.
„Rusi srpskog porekla uglavnom ne znaju srpski, ali imaju želju da ga nauče. Na primer, na našem Institutu za srpski jezik i komunikaciju u ovom semestru srpski uči 73 polaznika, i to za svoju dušu, a neki od njih uče jezik samo zbog te istorijske veze sa srpskim narodom“, naglasila je ona.
Saradnja u sferi obrazovanja i srpski centar u Belgorodu
Prema rečima organizatora, Belgorod je, prvenstveno, grad omladine, jer je svaki peti stanovnik grada — student, a grad je prilagođen potrebama mladih. U njemu se nalazi pet velikih i značajnih ruskih univerziteta, a Belgorodski region uspešno sarađuje sa srpskim visokoškolskim institucijama.
Veliki značaj za razvoj saradnje između dve zemlje imaju i studentske razmene, u okviru kojih svake godine u Belgorod dođe oko 100 studenta iz Srbije, a isto toliko rusih studenata poseti fakultete u Srbiji.
„Kada je reč o studiranju u Rusiji, nailazimo na jedan stereotip — da se sve dešava u Moskvi ili Sankt Peterburgu, a to nije tačno“, napomenula je Rjapuhina.
Prema njenim rečima, Belgorod je prijatno mesto za studentski život i za boravak. Obrazovanje je vrhunsko, uslovi za život su veoma dobri, a sredina je mnogo povoljnija nego u megapolisima, pogotovo za Srbe.
„Pošto imamo dugogodišnju saradnju sa Srbijom, mi znamo šta treba da ponudimo našim dragim srpskim studentima. Mislim da kao prednost možemo istaći to što u Belgorodu funkcioniše Institut za srpski jezik i komunikaciju, jedinstven u Rusiji“, ocenila je Rjapuhina.
Srpski centar je, kako kaže, mesto za okupljanje i druženje srpske i ruske omladine i mesto gde svaki srpski student može da dođe i popije šoljicu kafe kada ga uhvati nostalgija, kao i da čuje srpsku reč.
Ako voliš Rusiju — voliš Srbiju
Rjapuhina je istakla da određene razlike između naših naroda samo na prvi pogled dolaze do izražaja. Na primer, Rusi su naizgled hladni i povučeni, dok su Srbi dosta otvoreniji.
„Mi možemo mnogo toga da naučimo od vas — da budemo otvoreniji i opušteniji, a kada se Rusi opuste — postaju veoma dobri drugari. Prijateljstva koja nastanu između naša dva naroda traju, nisu samo formalne prirode. Poslovni odnosi često prerastaju u prijateljske, a ja mislim da je to tipično za Srbe i Ruse, a ne i za zapadnog čoveka“, ocenila je ona.
Po njenom mišljenju, prema količini ljubavi koju pokazuješ prema bratskom narodu, može se proceniti da li si pravi Rus ili pravi Srbin.
„Ako voliš Rusiju — voliš Srbiju“, zaključila je Rjapuhina.
Razbijanje stereotipa o Rusiji
Cilj manifestacije je da se predstavi Belgorodski region i da se prikaže koliko je Rusija zapravo raznolika i kulturno bogata, a bez obzira na to — bliska Srbiji.
„Trudimo se da predstavimo Rusiju u modernom svetu, jer, nažalost, ljudi iz Srbije ponekad imaju zastarelu sliku — mnogo vole Rusiju, ali je ne poznaju toliko. Mi želimo da razbijemo stereotipe, poput toga da je Rusija daleko i da je putovanje komplikovano — što je samo stvar organizacije“, tvrdi Rjapuhina.
Prema njenom mišljenju, glavni stereotip o Rusiji među Srbima je — da je u Rusiji stalno zima. U Rusiji ima i južnih regiona, naglašava Rjapuhina, gde je veoma toplo tokom leta, a ljudi koji dođu „kažu da se osećaju baš kao u Srbiji“.
„Ima i regiona gde zima traje celu godinu, ali ljudi su topli, što popravlja situaciju“, zaključuje direktorka Srpskog centra u Belgorodu.
Prezentacije ruske kuhinje i umetnosti i izložba lutaka
Prezentacijom je bila obuhvaćena degustacija ruske kuhinje, hrane i pića iz Belgorodskog regiona, izložba umetničkih slika i fotografija sa belgorodskim motivima, izložba lutaka, promocija dva najveća univerziteta u Belgorodu i srpska premijera filma o jednom od najvećih svetskih inženjera — belgorodskom naučniku Vladimiru Šuhovu.
Prezentacija koja je organizovana u Ruskom domu predstavlja najavu festivala „Dani Belgoroda u Beogradu“, koji će biti održan na jesen 2020. godine, sa ciljem da se građani Beograda i Srbije upoznaju sa kulturnim, naučnim i ekonomskim potencijalima grada.