Pojedini mediji u Srbiji, ali i u regionu, objavili su fotografiju Srđe Popovića, vođe „Kanvasa“, srpske nevladine organizacije koja „izvozi plišane revolucije“ širom sveta, sa jednom bolivijskom, nevladinom „aktivistkinjom“.
To je nova stavka u inače „prebogatom si-viju“ najvećih srpskih izvoznika u „privrednoj grani“ zvanoj politika. Pokušali smo da to pitamo i samog Srđu Popovića, ali on nije želeo da razgovara sa novinarom Sputnjika.
Revolucija kao biznis
Scenarista i režiser Boris Malagurski, koji je, snimajući svoje filmove, istraživao situaciju u Latinskoj Americi, kaže za Sputnjik da nema sumnje da su Srđa Popović i njegov „Kanvas“ umešani u vojni puč koji se desio u Boliviji i dodaje da je Popović umešan „gotovo svuda, ako ne i svuda“ u svetu gde se Amerika meša u unutrašnje poslove suverenih zemalja.
„Viđali smo njegov rukopis u državama poput Ukrajine, Gruzije… Svuda gde smo mogli da naiđemo na pesnicu ’Otpora‘, iza toga je, svakako, stajao ’Kanvas‘ i Srđa Popović. Oni su, nažalost, posle svrgavanja Miloševića, koje je sprovedeno uz pomoć CIA i zapadnih obaveštajnih struktura, odlučili da to brendiraju i da po svetu izvoze revoluciju kao biznis“, kaže Malagurski.
Reč je, dodaje on, o obojenim, a ne o narodnim revolucijama, zato što narodne revolucije proističu iz naroda, a kao primer navodi trenutna dešavanja u Čileu, gde su građani izašli na ulice nezadovoljni vlastima i njihovom neoliberalnom, antinarodnom politikom.
„U zapadnim, mejnstrim medijima nikad ne vidimo šta se dešava u narodnim revolucijama, dok, sa druge strane, svakodnevno gledamo šta se dešava na ulicama Hong Konga, gde su demonstranti zapalili čoveka koji im se verbalno suprotstavio“, podseća naš sagovornik.
Nerealan odraz u ogledalu
„Kada je reč o Boliviji, vojska je posle demokratskih izbora naterala demokratski izabranog predsednika da podnese ostavku i pitanje je da li će se novi izbori raspisati nakon ovog „demokratskog puča“ i da li će oni biti stvarno slobodni“, ocenjuje Malagurski.
„Apsolutno se vidi pečat Srđe Popovića u svim zemljama gde Amerika pokušava da izdejstvuje nekakve promene protiv vođa koji pokušavaju da vode suverenu politiku u korist svog naroda“, ističe sagovornik Sputnjika.
„U Boliviji, konkretno, Evo Morales je uspeo da smanji siromaštvo za nekih 40 odsto, a ekstremno siromaštvo čak za 60 odsto, i to su sve pozitivni rezultati koje donedavno čak ni ’Vašington post‘ nije krio“, dodaje naš sagovornik.
„Međutim, Srđa Popović je na neki način doživeo neuspeh, zato što on uglavnom sprovodi akcije koje su usmerene protiv naroda, odnosno obmanjuje narod, a ovde je morala vojska da se umeša, inače, verovatno, ne bi mogli da svrgnu Eva Moralesa. Zato su, praktično, morali da pribegnu vojnom puču, jer propaganda po modelu ’Kanvasa‘ nije uspela u Boliviji“, smatra Malagurski.
Kad je reč o Popovićevoj izjavi — da bi mogao da sruši čak i Vladimira Putina, Malagurski konstatuje da čovek ima nerealno viđenje samog sebe, jer ni u Boliviji nije uspeo.
Od propasti „Otpora“, do Nobelove nagrade
Istoričar doktor Čedomir Antić, jedan od lidera studentskih protesta 1996. i 1997. godine, kaže da ljudi poput Srđe Popovića ne predstavljaju nasleđe studentskih protesta iz devedesetih i podseća da je on bio aktivista Demokratske stranke, koji je postao aktivan u „Otporu“ tek kad je „Otpor“ postao narodni pokret.
Antić dodaje da je „Otpor“ počeo delovanjem jedne grupe studenata koja je htela da se suprotstavi režimu na fakultetima, da bi ubrzo prerastao u narodni pokret, koji je posle 1999. godine počeo da prima veliki novac iz SAD i EU.
„To je bilo legitimno u Miloševićevoj Srbiji, zato što je Milošević prigrabio sav novac od Saveza komunista Srbije i SSRN-a za svoju partiju, dok je opoziciju ostavio, praktično, na prosjačkom štapu“, smatra Antić.
Međutim, posle 5. oktobra dolazi do kompromitacije „Otpora“, počevši od marginalizacije njegovih heroja iz Požarevca i Srema, do aktivacije „nekih ljudi koji su hteli da budu pomoćnici konzula ili članovi upravnih odbora“, ističe Antić i podseća da je „Otpor“ postao politička partija.
„’Otpor‘ je poražen na izborima 2003. godine, krijući se iza Čedomira Čupića i još desetak naših profesora. Onda je Popović napravio tu organizaciju i prosto smo osuđeni da čitamo o tom čoveku koji dobija važne uloge na stranim univerzitetima i svake godine je, maltene, kandidat za Nobelovu nagradu za mir“, kaže Antić.
„Borci za slobodu“
„Međutim, nije Srđa Popović prodao kuću svog dede, pa uložio novac u ’Kanvas‘“, dodaje Antić.
„Problem je što ti ljudi predstavljaju jednu politiku. Ko to plaća, ja u to neću da ulazim, ali ono što je loše je da oni predstavljaju jedan segment delovanja SAD“, naglašava Antić.
„Tragedija je što su takvi ljudi bili poslanici u našem parlamentu“, ocenjuje naš sagovornik i postavlja pitanje — u kojoj je od dvadesetak država gde su oni „izvozili revolucije“ uspostavljena demokratija.
Takođe, smatra Antić, pitanje je da li Srbiji uopšte treba tako nešto, jer Srbija je oduvek bila utočište slobodnima i podržavala je Garibaldija kada su velike sile htele da ga proglase teroristom, u ondašnjem smislu te reči.
„Imamo situaciju gde se takvi ljudi predstavljaju kao borci za slobodu, što oni nisu“, ističe Antić i dodaje da su oni borci za jednu stranu u velikom sukobu koji traje, a to je strana koja prihvata demokratiju samo kada odgovara njenim imperijalnim ciljevima, i to je strana koja je bombardovala Srbiju.
Skaradno i jezivo
Iako Antić smatra da su levičarske vlade u Latinskoj Americi donele više štete nego koristi, one su, ipak, odraz demokratske volje naroda tih zemalja, a uz to nisu povele ni svetski rat niti su napale ikoga ili inicirale terorizam.
Zbog toga mu nije jasno zašto se pojedini srpski mediji ponose delovanjem Srđe Popovića i „Kanvasa“.
„Mi danas treba da se ponosimo — čime? Time što su neka vrsta prethodnice CIA i vojnih službi nekakvi naši veterani iz ’Otpora‘? Ja mislim da je to potpuna besmislica i da je to, prosto, skaradno, ta želja da se neko fotografiše u sukobu o kome ne zna ništa i u kome određuje stranu prema tome ko mu daje novac. To je jezivo“, kaže Antić.
„Ne samo da ugled Srbije u svetu nije povećan delovanjem ’Kanvasa‘, nego je i dodatno smanjen“, zaključio je Antić.