Slobodan Reljić, sociolog i nekadašnji glavni urednik nedeljnika NIN:
„Padom berlinskog zida okončana je era liberalizma, koja je počela 1789. godine sa Francuskom revolucijom. Tako je zatvoren jedan istorijski i civilizacijski krug. Liberalni kapitalizam i zapadna demokratija već su 1989. godine izgubili zdrav razum. Tada je njihova glavna literatura bila Fukujamina priča o kraju istorije.
U senci tog njihovog ludog radovanja podigao se ozbiljan front protiv političkog i vojnog terora — Rusija, Kina i Indija; formirao se BRIKS i čitav svet je shvatio da Zapad više nije toliko moćan. Prva pobuna na Zapadu je izbor Trampa, a potom i ’bregzit‘. Mislim da sada sledi jedna velika drama, koja će ubrzati paranje liberalnog poretka.
U toku su pobune naroda, od Čilea do Alžira, i od Pariza do Hong Konga. To će dovesti do velikih promena — to što u pobunama nema jasnog ideološkog pravca, još je gore za liberalni poredak. Devedesetih godina, Kina i Rusija prošle su dramatična unutrašnja prestrojavanja, a Zapad tek sada čekaju takve vrste unutrašnjih promena“.
Dragomir Anđelković, istoričar i politički analitičar:
„Liberalizam je kompleksan pojam. Ako govorimo o ekstremistički shvaćenom neoliberalizmu, kako je od Vašingtonskog konsenzusa guran krajem 20. veka, taj ekonomski model doživeo je ozbiljno urušavanje i na Zapadu počinju njegove korekcije. Da li je liberalizmu, generalno gledano, došao kraj? Naravno da nije, liberalizam je temelj moderne zapadne civilizacije i političke kulture, ali ovde se radi o zloupotrebi liberalizma, koja nam je nametana u prethodnim decenijama“.
Kako su pokazali rezultati ankete, većina Italijana (80 odsto), Francuza (73 odsto), Nemaca (60 odsto), Britanaca (58 odsto) i SAD (60 odsto) nezadovoljna je savremenim modelom društva, smatraju da je liberalizam u krizi i da su potrebni drugi modeli razvoja društva.
Najveće odobravanje postojećeg sistema pokazali su stanovnici Velike Britanije (42 odsto), a najniže Italijani (20 odsto). U SAD je 40 odsto učesnika ankete nazvalo ovaj sistem „dobrim“, u Nemačkoj 39 odsto, a u Francuskoj 27 odsto.
Anketu je za Sputnjik sprovela agencija „Ifop“ u periodu od 2. do 15. oktobra 2019. godine. U ispitivanju javnog mnjenja učestvovala je 5.031 osoba starija od 18 godina. Uzorak reprezentuje stanovništvo zemlje po polu, uzrastu i geografiji. Maksimalna greška uzorka za podatke u celini iznosi +/- 3,1 odsto, uz pouzdanost ankete od 95 odsto.