Borba dve sile: Evropa će biti ili francuska ili nemačka

Ocena Emanuela Makrona da je NATO doživeo moždanu smrt, a da je EU na ivici ponora, izazvala je podelu u srcu Evrope, pošto se francuskom predsedniku suprotstavila nemačka kancelarka Angela Merkel.
Sputnik

Za Merkelovu su Makronove reči preoštre i naglašava da to nije njeno mišljenje.

Na pitanje da li otvoreno razilaženje u stavovima između nemačke kancelarke i francuskog predsednika ukazuje na to da se Evropa nalazi pred sukobom između Merkelove i Makrona, odnosno između dva različita koncepta vođenja EU, dugogodišnji dopisnik lista „Politika“ iz Nemačke Miroslav Stojanović kaže:

„Evropa se sasvim sigurno našla u haosu koji poodavno traje i teško je proceniti kuda će dalje ići. Makronova izjava nije u suštini ništa novo, samo su nove formulacije koje su veoma drastične i veoma brutalne o tome da je ’NATO doživeo moždani udar i da se Evropa nalazi u kolapsu‘. To je sada, po intonaciji, dramatičnije nego što je on inače govorio“.

Počelo u Sorboni

Ali, smatra naš sagovornik, Makronov koncept poznat je još od onog čuvenog govora na Sorboni, kada je rekao da EU više ne može praviti neku unutrašnju koheziju sa postojećim mehanizmima i u kompoziciji sa 28, odnosno 27 članica, te da joj je potrebna radikalna reforma.

„Već tu su se Merkelova i Makron razišli“, objašnjava Stojanović.

Kako on kaže, Angela Merkel nije izašla sa svojim konceptom, ali je veoma hladno dočekala Makrona, koji je upravo u Berlinu očekivao najveću podršku.

„Taj tandem je ranije uvek otvarao neku novu stranicu u tom najvećem posleratnom projektu — EU. Međutim, taj tandem odavno ne funkcioniše skladno“, primećuje Stojanović.

Makron, kaže Stojanović, pokušava da jačom intonacijom animira ostale članice Evropske unije, što, međutim, dosta teško ide, jer mnogi ne dele njegovo mišljenje.

Koncentrični krugovi

Francuski predsednik je, podseća, izašao sa konceptom da bi trebalo „vaskrsnuti“ neke stare ideje o, recimo, koncentričnim krugovima i unutrašnjem jezgru EU, koje bi činile praktično zemlje koje su i osnovale bivšu Evropsku ekonomsku zajednicu, na kojoj je EU i nastala, i radikalno reformisati evrozonu.

„Taj stav, međutim, ne dele neke članice u evrozoni, a pogotovu ne one zemlje koje još nisu u evrozoni, Višegradska grupa, istočne zemlje i tako dalje. Takođe, Makron je rekao nekoliko stvari koje zabrinjavaju ne samo članice EU, već i države izvan nje, poput onih da od proširenja Unije nema govora, kao i da treba reformisati mehanizme, odnosno ’pravila igre‘, i pre nego što počnu pregovori. To znači da ta tema u dogledno vreme neće uopšte biti stavljena na dnevni red, jer je proces reformi u EU komplikovan, a svaka od zemalja ima neki posebni interes“, napominje Stojanović.

Merkel bez koncepta

On dodaje da Makron nije dozvolio čak ni simbolično otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, a da je veliki gnev izazvao i u Sarajevu, jer je ocenio da Bosna i Hercegovina predstavlja „tempiranu bombu“ na pragu EU, zbog povratka terorista sa sirijskog i drugih ratišta. Angela Merkel, za razliku od Makrona, nema neki razrađen koncept.

„Ona je od političara koji su ’tiha voda‘, ide korak po korak i ne pravi neke velike reformske zahvate. Od nje ne treba očekivati, bar ne do kraja ove godine, ni jednu ideju, jer se ona pozabavila unutrašnjim problemima, s obzirom na to da se krajem godine svodi saldo članica velike koalicije u Nemačkoj — kancelarkine partije CDU i Socijaldemokratske partije, o tome da li će nastaviti veliku koaliciju ili ne“, smatra Stojanović.

Sasvim je sigurno, nastavlja naš sagovornik, da Makron želi da se postavi kao novi vođa Unije i da, na neki način, lidersku palicu preuzme od Angele Merkel.

„Makron je mlad, energičan i veoma radikalan u idejama. On ima problema i u sopstvenoj kući, sećamo se svi protesta ’žutih prsluka‘ i, zbog nezadovoljstva koje i dalje postoji u Francuskoj, predsednik mora nešto da uradi na spoljnopolitičkom planu, kako bi umirio unutarpolitičku scenu. Naime, približavaju se izbori, a njegova stranka je nastala praktično ni iz čega, i on mora da održava ’temperaturu‘ na polju spoljne politike“, kaže iskusni novinar.

Za sada, zaključuje Miroslav Stojanović za Sputnjik, osim onog koji zastupaju Merkelova i Makron, u Evropi ne postoji treći koncept konsolidacije Evropske unije niti ličnost koja bi mogla da ga nametne kao temu, a kamoli da ga realizuje.

Komentar