Forum koji je organizovala Karić fondacija u saradnji sa ruskim Fondom Andreja Prvozvanog u Narodnom pozorištu otvorio je vikar patrijarha Moskovskog i cele Rusije episkop Serafim Istrinski, koji je poručio da je sama činjenica da je ovaj događaj organizovan u Beogradu – poruka da su narodi Srbije i Rusije veoma slični po moralnim vrednostima, ali i viziji budućnosti.
To je potvrdio i ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko, koji je istakao da Srbija i Rusija dele iste vrednosti kada je u pitanju porodica, koja predstavlja srž svakog društva. Naše dve zemlje, kako je istakao, pored duhovne, kulturne i istorijske povezanosti, dele i tradicionalne vrednosti.
Demografska slika Srbije
Srbija se, kao i mnoge zemlje u Evropi i svetu, nalazi pred izazovima starenja stanovništva, upozorila je govoreći na skupu predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković i dodala da država donosi mere koje utiču na to da se stanje promeni.
Veliki problem predstavlja činjenica da je svaka peta osoba u Srbiji stara 65 i više godina, što, kako kaže Gojkovićeva, našu zemlju svrstava među 10 najstarijih zemalja u Evropi, a još su alarmantniji podaci koji pokazuju da smo 2018. godine imali 37.680 stanovnika manje nego prethodne godine.
„Ne možemo da očekujemo da se za dan ili dva promeni stanje u zemlji, ali ipak, sve što se čini danas neminovno utiče na budućnost“, rekla je Gojkovićeva i podsetila da će u narednom periodu u pronatalnu politiku biti uloženo najmanje 200 miliona evra, pre svega kako bi se omogućila vantelesna oplodnja za sve zainteresovane parove.
Mere za podsticaj nataliteta
U situaciji kada podaci pokazuju da svaki šesti par ima problema da ostvari potomstvo, važno je, kaže Gojkovićeva, omogućiti još veću dostupnost vantelesne oplodnje, zbog čega je i značajna odluka Skupštine grada Beograda o finansiranju troškova četvrtog pokušaja vantelesne oplodnje za parove, kao i najava predsednika da će se uložiti još više novca za te potrebe.
Predsednica parlamenta je podsetila da je Vlada Srbije formirala Savet za populacionu politiku i usvojila novu Strategiju podsticanja rađanja, koja obuhvata i politike prema starima, kao i politike prema migracijama, te da je donet Nacionalni program očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Srbije.
Istovremeno, ministarka zadužena za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović rekla je da njen kabinet već treću godinu dodeljuje bespovratna sredstva lokalnim samoupravama u cilju sufinansiranja mera populacione politike.
„Finansirali smo aktivnosti u 161 opštini sa 1,2 milijarde dinara. Ohrabruje nas činjenica da se u prvih deset meseci rodilo 612 beba više u odnosu na isti period prošle godine“, istakla je Đukić Dejanovićeva i, citirajući Tolstoja da su dva najmoćnija ratnika „strpljenje i vreme“, naglasila da je upravo to potrebno za dobre rezultate u ovoj oblasti.
Kako izgleda moderna srpska porodica?
Slavica Đukić Dejanović kaže i da aktuelni demografski trendovi ukazuju na to da se struktura porodice menja, da se brakovi sklapaju kasnije i da postoji trend odloženog rađanja. Takođe, konstatuje da je smanjen broj dece u porodicama, a pojedinci se odlučuju na samohrano roditeljstvo.
„Pred nama stoje veliki izazovi i to pre svega kako da podstaknemo rađanje, omogućimo dostojanstveno starenje i održivi razvoj društva. Danas obrazovana žena, majka, teži ka profesionalnim dostignućima, ali kada se vrati sa posla susreće se sa svim obavezama koje su čekale i tradicionalne majke“, primetila je ona.
S tim u vezi je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, obraćajući se skupu, napomenuo da Srbija razmišlja i o dodatnim vidovima podrške, a jedna od takvih mera je fleksibilno radno vreme.
Naveo je i da Srbija priprema i druge mere socijalne politike, jer to, kako je rekao, najbolja reflektuje odnos države prema građanima.
Šta nudi grad Beograd mladoj porodici?
Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević kaže da se svake godine usvajaju nove mere podsticaja, a da je od ove godine krenulo finansiranje i četvrtog pokušaj vantelesne oplodnje sa dodatnih 30 miliona dinara.
Kako je rekao, Grad Beograd se trudi da pomogne mladim roditeljima, budući da prvi meseci roditeljstva nisu laki, naročito u višečlanom domaćinstvu.
„Sledeći ovu ideju, budžet Grada Beograda za obrazovanje i dečju zaštitu ove godine iznosi oko 190 miliona evra, dok je, primera radi, 2012. godine za ovaj sektor izdvojeno svega 87 miliona evra. U budžetu za 2020. godinu taj iznos će biti još veći“, naglasio je Nikodijević.
Kaže da je uvedeno i novčano davanje u iznosu od 30.000 dinara za trećerođeno dete, kao i novčano davanje za blizance, ukupno 50.000 dinara za oba deteta, što predstavlja dodatak na davanja Republike.
O forumu „Svetost materinstva“
Prema rečima predsednice Nadzornog saveta programa „Svetost materinstva“ Natalije Jakunjine, ovogodišnji forum u Beogradu okupio je preko 400 učesnika iz devet zemalja.
Na okruglim stolovima, koji će biti organizovani u narednih nekoliko dana, navela je ona, biće predstavljeni efikasni modeli partnerstava društvenih organizacija, državnih ustanova i kompanija usmerenih na podršku i unapređenje dobrobiti porodice, ali i na jačanje moralnih temelja roditeljskog staranja.
Istovremeno, osnivač Karić fondacije Milanka Karić podsetila je da Fondacija postoji već 40 godina i bavi se dobročinstvom. „Mi već živimo taj život tradicionalne stare srpske porodice i pored toga uspeli smo da osnujemo Fondaciju. Osnova svega jeste ljubav, jaka volja i želja i dobro srce. Ne postoje velika i mala dobročinstva, postoje samo dobra dela dobrih ljudi“, rekla je Karićeva.