Kada je prošle zime u obraćanju naciji predsednik Vladimir Putin najavio da Moskva pravi novo oružje, uključio se crveni alarm na Zapadu, a posledica toga bio je porast aktivnosti stranih agentura na teritoriji Rusije.
Destabilizacija društva, raskol ili otkrivanje tajnih informacija o ruskom vojnom potencijalu, samo su neki od ciljeva američkih obaveštajnih službi u Rusiji.
Poslednji slučaj koji je zabeležen u medijima dogodio se sredinom oktobra ove godine, kada su trojica visokih oficira američke obaveštajne službe pokušali da se infiltriraju na strogo zaštićena područja Severodvinska i Nenoske, gde se nalaze zavod „Sevmaš“, najveća fabrika za održavanje i remont nuklearnih podmornica, i tajni poligoni za obuku ruskih podmornica. Ovde je pristup zabranjen ne samo strancima, već i ruskim građanima koji ne poseduju posebne dozvole.
Iako su oficiri više ličili na ruske seljake, tokom provere dokumenata na železničkoj liniji Nenoksa—Severodvinsk utvrđeno je da je reč o saradnicima američke ambasade, kapetanu prve klase Vilijamu Vitsitu Kertisu, atašeu Ambasade Džefriju Entoniju Ariolu i vojnom atašeu D. S. Danu.
Ambasada SAD u Moskvi tvrdi da su njeni saradnici legalno boravili u Arhangelskoj oblasti, te da je o tome bilo obavešteno i rusko Ministarstvo spoljnih poslova, kao i Ministarstvo odbrane. Ruski zvaničnici ističu da je boravak američkih predstavnika bio dozvoljen u Arhangelskoj oblasti, ali ne i na mestu gde su legitimisani.
Informacije o naoružanju više nemaju upotrebnu vrednost
Iako pribavljanje informacija o vojnom potencijalu Rusije deluje kao logičan cilj stranih službi, daleko od toga da je primaran i jedini.
Dmitrij Jefimov, član stručnog saveta Moskovske gradske komisije za bezbednost i bivši viši oficir FSB-a, smatra da informacije o naoružanju danas nemaju upotrebnu vrednost. Prema njegovim rečima, kod naoružanja je sve već jasno, ono je više instrument obuzdavanja, koji u ruskom slučaju ne dozvoljava Amerikancima da pređu crvenu liniju.
„Njihov glavni cilj je stvaranje haosa na teritoriji Rusije. U svakoj ruskoj republici oni deluju po liniji separatizma. Njihov glavni zadatak je podela Rusije, baš kao što se to desilo i sa Jugoslavijom“, rekao je Jefimov.
Jefimov ističe da, kada je reč o borbi protiv terorizma, postoji zajednička saradnja između ruskih i drugih tajnih službi i da tu nema principijelnog neslaganja. On dodaje da su meta obaveštajnih službi i razne baze podataka koje se u Rusiji sa velikom opreznošću čuvaju.
Takođe, ima i slučajeva kada strane banke u saradnji sa obaveštajni mrežama pokušavaju da dođu do potrebnih informacija i pronađu puteve za probijanje na rusko tržište.
Žele da vrate Rusiju u doba Jeljcina
Pre nekoliko godina, Vladimir Putin je potpisao zakon koji zabranjuje stranim bankama da otvaraju filijale u Rusiji. One mogu da rade preko svojih ćerki-firmi ili predstavništava. Razlog za to je nemogućnost ruskih organa da nadziru filijale stranih banaka, jer one u tom slučaju ne potpadaju pod rusku jurisdikciju.
Pukovnik spoljne obaveštajne službe Rusije, istoričar i pisac Mihail Ljubimov, ističe da bi američki establišment, a i Evropa, želeli da vrate Rusiju u doba Jeljcina i okolnosti u kojima bi predsednik Rusije bio primoran da izgovori: „Neka Bog čuva Ameriku“, baš kao što je to učinio Jeljcin u govoru pred američkim kongresom.
„Njihov osnovni cilj je da izazovu nacionalnu konfuziju i raspad Zajednice nezavisnih država (ZND). Oni to podržavaju. Kod nas postoji opozicija koja često i ne skriva tesne veze sa SAD, a neki mediji su otvoreno proamerički nastrojeni. Mi smo demokratska država, tako da oni imaju velikih mogućnosti da rade protiv nas“, rekao je Ljubimov za Sputnjik.
Da bi sprečile negativan efekat delovanja stranih agenata, ruske obaveštajne službe koriste različite metode, od formiranja tajnih jedinica do korišćenja posebnih sofisticiranih uređaja za praćenje. Smisao ovih dejstava je prevencija, a eksperti tvrde da ruskim specijalnim službama „ni muva ne može da proleti“.