S obzirom na činjenicu da je izmenjeno više od polovine zakona, gotovo da bi se moglo reći da je reč o novom propisu. O Izmenama i dopunama zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je popularno nazvan zakon o izvršiteljima, Sputnjik je razgovarao sa pravnikom Udruženja građana „Efektiva“ Jovanom Ristićem, koji smatra da su se novine najmanje ticale izvršitelja, koji su i dalje ostali nedodirljivi.
Kada je u pitanju položaj dužnika pomaka na bolje ipak ima, kako u odnosu na stari zakon, tako i na prvobitni tekst nacrt zakona. Jedan od njih je da je izdejstvovano rešenje da se, kao i svuda u svetu, izvršenja isključivo mogu sprovoditi radnim danima, umesto svakog dana.
„Odustalo se i od ideje da izvršitelj može da naređuje policiji, kao i da on odlučuje o povraćaju u pređašnje stanje, što je bilo neustavno. Ta nadležnost je ostala na sudu i sada je precizirano da isključivo sud odlučuje o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje“, kaže Ristić.
Šta to znači objasnio je na primeru. Kada je protiv nekog podneto rešenje o izvršenju, koje iz nekog razloga nije bilo uručeno, jer dužnik nije bio kod kuće, posle dva neuspela uručenja ono biva okačeno na oglasnu tablu suda. Ono potom postaje pravnosnažno, a da dužnik o tome praktično ništa ne zna. Tačnije, saznaje tek kada počnu da mu odbijaju novac sa računa od plate ili penzije. Dužnik ima rok od osam dana da sudu uloži prigovor i predlog za povraćaj u pređašnje stanje, ali o tome više neće odlučivati izvršitelj, koji ga je i stavio pred svršen čin, već sud.
I stari dužnici će strahovati od izvršitelja
Na još jednu novinu posebnu pažnju treba da obrate oni koji su dužnici iz vremena kada izvršitelji nisu postojali, odnosno iz perioda od 2000. do 2012. godine. Ogroman broj svih starih predmeta iz tog perioda će sa sudova biti prenet na istražitelje. Reč je o predmetima o kojima su doneta izvršna rešenja, ali ona nisu realizovana.
Ristić kaže da je tu, uglavnom, reč o komunalnim predmetima i za sve ove godine koliko su oni u sudovima čekali na izvršenje nakupile su se astronomske kamate. On očekuje da će tu biti veoma velikih problema zbog slučaja kršenja prava građana na suđenje u razumnom roku, ali isto tako i prava poverilaca na suđenje u razumnom roku i o tome će, kako smatra, država morati da razmišlja.
Ako ništa drugo načinjen je, dodaje on, mali ustupak tako što je zakon predvideo odustajanje od predmeta čija vrednost ne prelazi 2.000 dinara.
Ono što je novo i dobro u odnosu na stara zakonska rešenja jeste i to što se na neki način, koliko-toliko, štiti krov nad glavom.
Pravo na dom
„Prvi put je u jednom zakonu uvedeno rešenje koje priznaje pravo na dom. Dobili smo odredbu kojom se potrošaču koji duguje za komunalne i srodne usluge, pa je zbog toga utužen, na ime namirenja ne može oduzeti kuća, odnosno jedina nekretnina u kojoj živi, ako njegov dug ne prelazi iznos od 5.000 evra“, precizira advokat „Efektive“ koji je od samog početka aktivno bio uključen u rad na izmenama i dopunama zakona.
Dobra zakonska novina je i kvota o maksimalnom zadiranju u plate i penzije dužnika, koja je znatno povoljnija od prethodne kada se od plata i penzija koje su bile iznad minimalnih zbog namirenja duga oduzimalo do dve trećine sredstava mesečno. U slučaju minimalnih plata i penzija to je bilo čak do polovine. Po novim odredbama zakona primanja su podeljena u tri kategorije — natprosečna, prosečna i minimalna.
„Za onu platu, odnosno penziju koja je natprosečna ne može se oduzimati više od polovine. Kada su u pitanju plate, od prosečne se može oduzeti najviše jedna trećina, a od minimalne do jedne četvrtine. Kod penzija kvota za prosečnu je do jedne petine, a u slučaju minimalne jedna desetina“, precizirao je sagovornik Sputnjika.
Među dobrim novinama je i to što je proširen krug razloga za izjavljivanje žalbi i prigovora, jer do sada građani nisu mogli to da učine kako bi obustavili izvršenje, ali i to što je proširen krug stvari koje se ne mogu pleniti. Tako zemljoradnicima ne sme biti oduzeto do 10 ari zemljišta. Ristić, međutim, dodaje da je loše to što u zakonu nisu ostala rešenja predviđena prvobitnim nacrtom koja bi dužnicima omogućila da rade, zarade i namire dug.
Nedodirljivi izvršitelji
„Ne može cilj izvršnog postupka da bude uništenje dužnika. Nacrtom je bilo predviđeno da se preduzetnicima i poljoprivrednicima ne mogu pleniti neka osnovna sredstva za rad. Međutim, zakonodavac je iz njemu znanih razloga odustao od tog rešenja i u zakonu nemamo to progresivno rešenje“, kritičan je Ristić.
Posebno lošim on smatra to što zakon nigde ne uvodi pojačanu odgovornost izvršitelja, odnosno njihovu ličnu i materijalnu odgovornost za nepravilnosti koje strankama napravi u izvršnom postupku.
„Mi smo tražili da se među disciplinske prestupe uvrsti ono najgore što izvršitelj može da uradi u izvršnom postupku, kada se prekrši načelo formalnog legaliteta. To načelo znači da se presuda izvršava tačno onakva kakva jeste. To znači da vi ne možete naknadnim rešenjem ili bilo kojim aktom da izlazite izvan onoga što je predviđeno presudom“, objašnjava on.
U slučaju kada do toga ipak dođe zakon, međutim, ne predviđa nikakvu disciplinsku odgovornost izvršitelja.
Ristić ukazuje i na nerešen problem dostavljanja, odnosno uručenja rešenja dužniku kada u dva navrata ne bude pronađen na kućnoj adresi. To što će se potom pismo o rešenju naći na elektronskoj oglasnoj tabli suda, umesto na onoj fizičkoj kao do sada, neće biti od značaja. Zašto neko misli da će neko u nekom selu gde nema interneta moći da vidi šta se nalazi na elektronskoj oglasnoj tabli suda, kao da je Srbija toliko internetski pismena i povezana zemlja, pita se Ristić.
Dužnika ne treba uništiti
Loše je i to što su nekim odredbama praktično relativizovana ona poboljšanja koja se tiču socijalnih prava građana. Tako je u zakonu ostala problematična odredba o takozvanom prekluzivnom roku na pravo građana da ospori odluku izvršitelja da mu blokira račun sa primanjima. Naplatom dugovanja direktno preko računa, zaobilaženjem blokade sredstava kod poslodavca, odnosno u PIO fondu, izvršitelji, kako kaže, po pravilu prelaze preko limita koji su ustanovljeni zakonom za plate i penzije.
Građanima je umesto samo tri dana sada ostavljen rok od osam dana da takvu blokadu ospore, ali je i to je vrlo kratak rok da bi to postigli. A kada to dužnik ne uspe gubi socijalne pogodnosti o limitiranoj naplati duga u odnosu na platu ili penziju, objašnjava Ristić.
S obzirom na broj novina, na dodeljivanje starih predmeta izvršiteljima, ali i na njihovu nedodirljivost na koju Ristić posebno ukazuje, građani koji su dužnici, ili su to nekada bili, moraće od iduće godine da otvore četvoro oči.