Najočiglednije je ukidanje zastave i Ustava Kašmira, koji su eliminisani kao deo novog statusa regiona.
Ovaj potez indijskih vlasti nije iznenađenje za nekadašnjeg dopisnika lista „Politika“ iz Indije Milana Mišića jer je, kako kaže, i bilo najavljeno da će ovaj zakon stupiti na snagu 31. oktobra.
„To praktično znači da Indija sada ima jednu saveznu državu manje i dve nove teritorije, unije, što je niži status od statusa savezne države, jer teritorija unije podrazumeva da se glavne odluke donose u Nju Delhiju. Podsećanja radi, Džamu i Kašmir je bila država koja je na osnovu indijskog ustava, a zbog okolnosti u kojima je postala deo Indije, imala specijalni status, svoj ustav i zastavu, dok su centru, odnosno Nju Delhiju, bili povereni spoljni poslovi, finansije, odbrana i telekomunikacije“, objašnjava Mišić.
Politički aspekt svega je da hindu većina, kaže Mišić, odobrava činjenicu da je taj specijalni status skinut. To je bilo obećanje Narendre Modija još iz njegove prve kampanje. Dilema je, međutim, ukazuje naš sagovornik, kakve će posledice ovaj potez ostaviti na situaciju u tom delu Indije, koja je ionako teška.
Samo regionalna kriza
„Ukidanje specijalnog statusa bilo je povod za slanje dodatnih vojnika u region koji je, kako se to danas kaže, najmilitarizovaniji u svetu. Ipak, ono što je za poslednja tri meseca postalo očigledno je da pitanje Kašmira nije internacionalizovano i nije podignuto na rang međunarodnog problema, uprkos nekim saopštenjima osude koja su došla iz UN. Očigledno je da su velike sile preokupirane sopstvenim i drugim problemima višeg ranga, tako da ovo pitanje ostaje ono što je bilo proteklih sedam decenija — jedna više regionalna kriza“, objašnjava Mišić.
Kako kaže, ono što ovo pitanje potencijalno čini opštom krizom jeste činjenica da su Indija i Pakistan vodili dva rata zbog kontrole nad Kašmirom i da obe države poseduju nuklearno naoružanje. Naš sagovornik je mišljenja da situacija neće eskalirati u neki veći rat, uprkos tome što vojske dveju zemalja vode „tihi“ rat koji neprekidno odnosi žrtve.
„Da bi se to dogodilo, morale bi obe strane da imaju nečiju podršku da to započnu. U ovom momentu, to nemaju ni Indija ni Pakistan, a sama činjenica da imaju nuklearno oružje govori o tome da obe zemlje imaju neku vrstu ’polise osiguranja‘ jer svrha nuklearnog oružja danas nije da ono bude upotrebljeno, već da služi kao sredstvo odvraćanja“, zaključuje Mišić za Sputnjik.