Samo posle 32 godine, njihove prognoze su se obistinile i u Užicu je napravljena prva hidrocentrala u Evropi i to po Teslinim principima polifaznih struja.
„Odluka o izgradnji hidroelektrane potekla je od akcionara takačke fabrike kojima je bio potreban jeftin, a siguran izvor energije. U sprovođenju njihovih namera, pomogao im je ugledni profesor Đorđe Stanojević, koji je zaključio da u ovoj reci ima dovoljno vodene snage za proizvodnju električne energije“, rekla je za RINU kustos muzeja u Užicu Zagorka Milićević.
Odluka o ovom poduhvatu stigla je vrlo brzo do Obrenovića koji su podržali gradnju, a kralj Aleksandar postavio je kamen-temeljac u maju 1899. godine. Đorđe Stanojević je imao zadatak da nabavi opremu za ovu hidroelektranu, piše portal RINA.
„Nabavio je Simensove turbine i generatore. Oprema je iz Pešte i Beča vozom stigla do Kragujevca, a kako Užice u to vreme nije imalo prugu, oprema je prebačena na drvena kola koja su vukla šest pari volova. Tako je ovaj karavan putovao mesecima, a brojni Srbi su milili da je u pitanju seoba naroda“, priča Zagorka.
Kad je oprema na volovima stigla, Ere nisu časile časa i odmah su krenule u izgradnju i potrudile se da u znak zahvalnosti hidroelektrana bude otvorena 2. avgusta, na rođendan kralja Aleksandra Obrenovića.
„Mali broj Užičana je smeo uopšte da prisustvuje otvaranju, jer im nije bilo jasno kako to struja i voda mogu da se spoje, da žica prođe kroz tavan, a da kuća ne eksplodira. Mislili su da će doći do neke velike eksplozije“, rekla je Zagorka.
Prva struja proizvedena pre podne koristila se za potrebe tkačke fabrike, a posle podne za oosvetljivanje grada, pojednih kafana, dućana i mehana, a plaćala se po sijalici.
Hidroelektrana pod gradom radila je do 1973. godine, ali oprema je i danas nakon 120 godina ostala ispravna i sačuvana. Brojne strane delegacije i ambasadori nisu zaobišli ovaj svojevrstan spomenik, koji predstavlja jedan od najvećih turističkih potencijala Užica.