Savez desničarskih stranaka predvođen doskorašnjim italijanskim vicepremijerom Mateom Salvinijem pobedio je na regionalnim izborima u Umbriji i tako preuzeo istorijsko uporište levice i naneo ozbiljan udarac vladajućoj koaliciji u Rimu.
Istovremeno, u istočnoj nemačkoj pokrajini Tiringiji, Levica i partija krajnje desnice AfD ukupno su dobile više od polovine glasova, dok su demohrišćani (CDU) Angele Merkel pretrpeli velike gubitke završivši na trećem mestu.
Jača italijanska desnica
Na pitanje kakav je značaj pobede takozvanih „populista“ u Italiji i Nemačkoj i kakav trend pokazuju, Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije odgovara da je pobeda Lige u Umbriji odlika stanja na terenu u čitavoj državi.
„Čini se da poslednjih godina rast najpre Pokreta ’Pet zvezda‘, pa onda i rast Lige, koja pokušava da postane takozvana desna nacionalna partija koja je protiv onih etabliranih elita u Rimu, zapravo ukazuje na to da je taj protestni glas građana koji su u suštini nezadovoljni stanjem po dubini još vrlo aktivan i da razne partije pokušavaju da se pomere prema očekivanjima građana. U poslednjih godinu ili dve Liga je u tome najuspešnija, dok se pozicija Pokreta ’Pet zvezda‘, koji je do pre par godina uspevao da bude glavna protestna snaga, ali je ulaskom u vlast postao odgovaran za stanje u društvu, osetno osipa“, primećuje Igrutinović.
Uvertira za Salvinija
Istovremeno, dodaje naš sagovornik, izbori u Umbriji su za Matea Salvinija dobra uvertira za predstojeće izbore u jednoj još značajnoj italijanskoj pokrajini.
„To što je čitava desna koalicija koju čine Liga, Forca Italija i Frateli di Italija ubedljivo pobedila na ovim izborima pokazuje da je došlo da polarizacije glasova između dve grupacije — one koju predvodi Salvini i grupacije koja na nacionalnom nivou predstavlja vlast. Salvini je time signalizirao da je popularan, da želi nove izbore i on u suštini očekuje izbore u Emiliji-Romanji u januaru. On želi da pokaže da ako već ne može da dobije nacionalne izbore i uzme vlast na nacionalnom nivou, da to može da uradi na regionalnom nivou“, objašnjava Igrutinović.
Udar na establišment
Spoljnopolitički analitičar, istoričar Saša Adamović za Sputnjik kaže da rezultati regionalnih izbora u Italiji i Nemačkoj pokazuju da se nastavlja trend rasta antiestablišment stranaka koji je započet pre nekoliko godina u EU, a koji je eksplodirao posle migrantske krize.
„Očito je da elite koje su do sada zapravo kontrolisale vlast u EU ili u najznačajnijim državama EU imaju velikih problema, njihov rejting je u padu i veliko je pitanje da li mogu da se oporave. Pokazalo se da neprincipijelna koalicija Demokratske stranke i Pokreta ’Pet zvezda‘ nema nikakvog legitimiteta da dalje vodi Italiju, jer obe stranke gube na popularnosti zbog te koalicije. Naime, Pokreta ’Pet zvezda‘ izdao je sve političke ideale sa kojima su i dostigli veliku popularnost, a demokrate po svaku cenu žele da zadrže ’status kvo‘. Sa druge strane, koalicija Salvinijeve Lige, stranke Forca Italija i stranke Frateli di Italija bi posle sledećih izbora verovatno mogli da računaju na rezultat od preko 50 odsto, što bi omogućilo da Salvini postane predsednik Vlade i vlada Italijom u punom kapacitetu“, smatra Adamović.
Uspon Alternative
Sa druge strane, napominje Adamović, ono što se događa u Nemačkoj pokazuje da su establišmentske stranke poput CDU Angele Merkel i Socijaldemokratske partije u velikim problemima i možda su došle do one tačke kada je njihov međusobni razlaz postao neminovan.
Istovremeno, prethodnih godina smo svedoci uspona Alternative za Nemačku (AfD), koja je za veoma kratko vreme ušla u sve pokrajinske parlamente i nakon poslednjih parlamentarnih izbora značajno je zastupljena u Bundestagu.
„Njihova snaga nalazi se u istočnim pokrajinama Nemačke, što su pokazali regionalni izbori u Saskoj i Brandenburgu, a sada je na red došla i Tiringija. Zanimljivo je to što Alternativu za Nemačku u Tiringiji predvodi možda najkontroverzniji lider te partije Bjern Heke, koji će možda zahvaljujući tom rezultatu postati jedan od najvažnijih lidera Alternative na nacionalnom nivou, a kako predviđaju neki analitičari, možda će celokupnu Nemačku politiku gurnuti udesno“, primećuje Adamović.
Istok u desno
Prema Igrutinovićevim rečima, glasanje u Tiringiji je važno, iako ta pokrajina nije, na neki način, reprezentativna za celu Nemačku.
„Međutim, nastavlja se trend da istok Nemačke glasa osetno drugačije od onoga što se dešavalo na parlamentarnim izborima, pa je raskorak između zapada i istoka još više potvrđen na ovim izborima. Naime, Levica i AfD-a su u zbiru imali preko 50 odsto glasova, iako su na potpuno različitim polovima. Dakle, ta vrsta protesta koji sada dolazi i sa leve i sa desne strane ostaje jaka u Istočnoj Nemačkoj. Sada su u Nemačkoj aktuelne debate da li je cela inkluzija Istočne Nemačke u Zapadnu bila efektivna i koji su to kulturni obrasci na delu“, napominje Igrutinović.
Napadi ne utiču na glasove
Kako kaže naš sagovornik sa Instituta za evropske studije, nakon terorističkog napada u Haleu početkom oktobra, kada je jedan desničar ispred sinagoge ubio dvoje ljudi, mnogi iz CDU-a i Socijaldemokratske partije optužili su AfD i njihovu retoriku protiv migranata za stvaranje atmosfere koja je dovela do tog napada.
„Čini se da to nije imalo efekta ni u širem smislu, a pogotovo ne na birače AfD-a, pa je pitanje kako će se društvo odrediti prema takvim događajima, napadima koji sada ne dolaze od islamista, već od radikalizovanih desničarskih belaca protiv manjina, u ovom slučaju Jevreja, a znamo težinu istorije toga u Nemačkoj. Dakle, pitanje je kako će se dalje voditi politika kada to nema uticaja na birače AfD-a ili im to nije preterano bitno“, kategoričan je Igrutinović.
U decembru, kaže, socijaldemokrate čekaju unutarstranački izbori, a treba imati na umu da jedna vrlo jaka struja zagovara izlazak iz koalicije sa CDU-om. Naime, dobar deo stranke tu koaliciju krivi za pad sopstvenog rejtinga.
„Na tim izborima, kao i na izborima u Italiji u januaru u Emiliji-Romanji, biće jasnije da li su ovo trendovi ili su prosto neki ’blipovi‘ na radaru koji hvataju samo lokalne i regionalne trendove, ali ne i neku širu nacionalnu politiku“, zaključuje Igrutinović za Sputnjik.