Pre 90 godina, 29. oktobra 1929. godine, frazom na nemačkom „Govori Moskva! Proleteri svih zemalja, ujedinite se!“, prvi put je počelo emitovanje programa u državama u inostranstvu iz Moskve. Interesantno je da se to desilo tri godine pre Bi-Bi-Sija.
U zgradi u ulici Pjatnicka 25 počela je istorija radija „Moskovski radio“. Na bazi „Moskovskog radija“ 1993. godine je stvoren radio „Glas Rusije“, a 2014. godine ga je zamenio „Radio Sputnjik“ koji ulazi u medijsku grupu „Rusija sevodnja“.
„Ako smo ranije emitovali na srednjim i dugim i kratkim talasima, sada je to potpuno drugačije. Sada je to digitalni radio, internet radio i FM radio-stanice“, kaže Dmitrij Kiseljov, generalni direktor međunarodne informacione agencije „Rusija sevodnja“.
Direktor za komunikacije MIA „Rusija sevodnja“ Petar Lidov objasnio je u čemu je razlika današnjeg emitovanja programa za inostranstvo iz Moskve od ranijeg.
„Danas Sputnjik kao dopuna radiju dobija veću publiku za račun interneta, sajtova, društvenih mreža. Sa tačke gledišta tehnologija, to je danas tako. Sa tačke gledišta sadržaja, čini mi se da je principijelna razlika u tome što je tada naša država pokušavala da govori više o sebi. To jest, cilj programa je bio da se pokažu ’prednosti socijalističkog poretka‘, da se zapadni svet uhvati u nečemu i da se to prenese ljudima u trećim zemljama. Danas taj pristup nikome nije posebno interesantan, pre svega jer su unutrašnji problemi država slični ili isti. Zato bi bilo čudno govoriti ljudima o tome šta se kod nas u Rusiji dešava, sa nadom da ćete dobiti veću publiku. Zato Sputnjik danas radi drugačije“, ispričao je Petar Lidov.
On je podsetio da je Sputnjik raznovrstan — ima redakcije na 32 jezika. To je faktički jedna od najvećih jezičkih mreža u svetu.
„Slogan Sputnjika je ’Govorimo ono što drugi prećutkuju‘. To je alternativna tačka gledišta koja je često nepodobna različitim političkim silama u tim državama za čiju publiku mi radimo. Sputnjik pokušava da bude u zoni nezavisnosti od mejnstrima, govoreći o tome o čemu drugi ne govore. Prirodno je da je Sputnjik različit. Na jedan način se radi u Jermeniji, na drugi u Nemačkoj ili u SAD, ili u Latinskoj Americi“, zaključio je Petar Lidov.