Deca su sa majkom: Mali događaj koji je potpuno zasenio velike

Deca Slavice Burmazović, koju je njen bivši suprug, državljanin Turske, pre četiri godine na prevaru odveo prvo u Tursku, a zatim u Iran, stigla su u Beograd. Ponovo su u zagrljaju majke, posle osam godina. I to je to.
Sputnik

Veliku zaslugu za srećan epilog turobne porodične drame ima i šef srpske diplomatije Ivice Dačić. Zajedno sa ambasadorom Srbije u Iranu Draganom Todorovićem, on je na najvišem međudržavnom nivou izdejstvovao da se ispuni presuda turskog suda od pre četiri godine i da deca ponovo budu sa majkom.

Dačić je zaslužio danas pohvale čak i od onih koji se ni u čemu ne slažu sa njim. Tako nalaže načelo ljudskosti, iščezlo iz naše politike.

Šta je veliki događaj?

Ovaj „mali“, dirljivi događaj morao bi bar u jednom danu da zaseni „velike teme“ — geopolitičke lomove, međunarodna pozicioniranja Srbije, regionalne bitke, evropske i evroazijske perspektive, kineske puteve svile, američke uslove, nesvrstane...

Sve su to poslovi šefa diplomatije, ali je u svakom vremenu i u svakoj zemlji najveća dužnost da deca budu srećna. Nezavisno od ideologija i političkih previranja.

Deca Slavice Burmazović danas su nasmejana, sve troje. I to je to.

Zato je važno da svi kojima su puna usta političke kulture pohvale Ivicu Dačića. Čak i ako su mu ljuti rivali. Čak i ako mu zameraju što je u vlasti sa Vučićem ili su na njega ljuti jer je bio u vlasti sa Tadićem. Čak i ako im smeta njegovo pevanje, maniri, miloševićevska prošlost, naglasak kad priča na engleskom jeziku...

Deca su sa majkom: Mali događaj koji je potpuno zasenio velike

Neće pasti kruna glave

Neka dela zaslužuju priznanje bez obzira na to što će se već sutra sve zaboraviti, a političke bitke nastaviti još većom žestinom.

Niti će vladajućim partnerima pasti rejting ako danas javno čestitaju Dačiću, niti će političkim protivnicima pasti opoziciona kruna s glave ako za trenutak pruže ruku ministru inostranih poslova.

A bar na jedan dan, kada bi se to desilo, Srbija bi postala nešto normalnija i zdravija zemlja. I svi bi u tom slučaju dobili poen.

Bar na jedan dan, ljudskost bi bila jača i glasnija od odvratnih političkih ratova koji duboko polarizuju i deformišu državu.

Jer deca su se vratila kući. I to je to.

Komentar