Model rasta drveća, koji je u osnovi metoda, predložili su sredinom osamdesetih godina prošlog veka dendrolozi Evgenije Vaganov i Aleksandar Šaškin. Nakon toga su je modifikovali njihovi studenti sa Sibirskog federalnog univerziteta (SFU).
Prema rečima naučnika sa tog Univerziteta, ovaj model danas omogućava da se formiraju adekvatne prognoze stanja šumskog pokrivača na složenim terenima.
Nekoliko poznatih međunarodnih naučnih centara želi da integriše model sibirskih naučnika u svoje metodologije proračuna. Konkretno, za razvoj su zainteresovane kineske kolege, pa je metod prošao ozbiljne provere.
Istraživanja koja su sprovedena u hladnim, sušnim područjima severne i centralne Kine, pokazala su da model omogućava da se sa velikom tačnošću predvidi reakcija drvenastih biljaka.
„Predvideli smo scenario sa različitim merenjima temperature i režimom vlage u narednih nekoliko decenija. Takvo modeliranje je neophodno kako bi se kompetentno upravljalo šumskim ekosistemima, osiguralo održivo planiranje i razvoj šumarstva“, objasnio je šef Katedre za matematičke metode i informacione tehnologije SFU Vladimir Šišov.
Ukoliko se temperatura i vlažnost na istraživanom području budu povećavali onako kako predviđaju globalne prognoze, stručnjaci tvrde da bi radijalni prirast drveća mogao da se poveća za 19 odsto u odnosu na srednji pokazatelj iz perioda od 1951. do 2010. godine.
Pored toga, naučnici su potvrdili hipotezu da u hladnim i sušnim uslovima glavnu ulogu u formiranju ksilema (provodno tkivo koje čini osnovnu korisnu biomasu drveta) igra vlaga zemljišta. Sa druge strane, početak i kraj perioda godišnjeg rasta određuje temperatura okolne sredine.
„Očekujemo da ćemo za 10-15 godina dobiti podatke monitoringa, koji će potvrditi rezultate modeliranja koje smo izvršili 2019. godine. Ovakve dugoročne studije su neophodne kako bi se formirala kompletna slika o tome kako će šume reagovati na najekstremnije klimatske promene“, istakao je Vladimir Šišov.
Trenutno na projektu radi interdisciplinarni istraživački tim koji priprema model za široku upotrebu.
Ruski naučnici nameravaju da stvore neuronsku mrežu (sistem veštačke inteligencije), koja će značajno olakšati i ubrzati proračune na globalnom nivou, posebno na teritoriji severne hemisfere naše planete.