Američka „geopolitika“ — šverc nafte, droge, plemenitih metala

Ministarstvo odbrane Rusije okarakterisalo je novu odluku Vašingtona da američke vojnike ostavi na istoku Sirije, kako bi „čuvali naftna polja od terorista DAEŠ-a“, kao međunarodno državno razbojništvo.
Sputnik

Naime, kako između ostalog navodi rusko Ministarstvo, cisterne sa naftnih polja istočne Sirije se, pod zaštitom američkih vojnika i pripadnika američkih privatnih vojnih kompanija, krijumčare u druge države, a u slučaju bilo kakvog napada na takve karavane, za njihovu zaštitu se „odmah koriste snage za specijalne operacije i borbena avijacija SAD“. I sama proizvodnja nafte se vrši uz pomoć opreme vodećih američkih kompanija, koja je isporučena uprkos američkim sankcijama.

Politikolog Aleksandar Pavić za Sputnjik kaže da navodi ruskog Ministarstva odbrane zapravo razotkrivaju jedan od načina finansiranja američkih privatnih vojnih kompanija i specijalnih službi.

„Ovakvih optužbi, da američke specijalne snage pomažu šverc nafte iz sirijskih naftnih polja, bilo je i ranije. To je nešto što traje godinama, još od kada je krenula destabilizacija Sirije i agresija na tu zemlju. Naime, dok je naftna polja kontrolisao ISIS, šverc je preko Kurda išao preko Iraka u Tursku. Takođe, znamo da je ISIS stvoren uz pomoć Amerike, tako da su američki prsti u svemu tome već neko vreme. Međutim, sada kada je ISIS neutralisan, bar na neko vreme, Amerikanci su, praktično, direktno preuzeli kontrolu nad naftnim poljima i sada to ide otvoreno preko jedne američke firme“, objašnjava Pavić.

Tako da, dodaje naš sagovornik, američke specijalne snage u ovom slučaju koriste naftu za finansiranje.

„Naravno, na drugim mestima na svetu koriste drogu, a na trećem koriste šverc plemenitih metala. U tom smislu su vrlo prilagodljivi, jer pljačkaju one resurse koji su im na raspolaganju, a iz toga se finansiraju razne crne operacije“, uveren je Pavić.

Na pitanje da li to objašnjava šta se krije iza američke „geopolitike“ na Bliskom istoku, odnosno da su glavni ciljevi novac i nafta, Pavić odgovara potvrdno, uz ocenu da je situacija u Siriji komplikovana, usled ukrštanja brojnih interesa.

„Tramp je sada, otprilike već treći put, najavio da hoće da povuče vojsku iz Sirije. Prethodna dva puta su mu odmah organizovani, pod lažnom zastavom naravno, lažni napadi sirijske vojske hemijskim oružjem. Sirija je optužena bez dokaza, Tramp je morao da interveniše i privremeno je splasnuo pritisak na njega na domaćem terenu. Ovaj, treći put, kada je najava o povlačenju vojske delovala najozbiljnije, dešava se u vreme kada pokušavaju da mu organizuju impičment. Sa druge strane, i demokrate i njegovi republikanci su u Predstavničkom domu podneli rezoluciju protiv povlačenja američke vojske iz Sirije. Tako da, koliko god Tramp stvarno želeo da povuče vojsku iz Sirije, i mada je to najavio kao svoju veliku pobedu, njemu su ipak potrebni saveznici u grčevitoj borbi koju vodi od početka svog mandata, a naročito sada kada je priča o impičmentu postala ozbiljna“, ukazuje Pavić.

Kako kaže, ako američki predsednik izgubi republikance, ostaće bez saveznika, pa su mu ruke vezane i prinuđen je da napravi neke kompromise. Međutim, dodaje Pavić, cela intervencija u Siriji zapravo ima mnogo šire aspekte.

„Nije reč samo o pljačkanju resursa, tu je reč i o kontroli puteva, trasa budućih gasovoda. Tu je takođe pitanje i politike Izraela — razbijanja ili destabilizacije svih potencijalno neprijateljskih država u njihovoj okolini, pogotovu Sirije, zbog toga što Izrael smatra da je tu porastao iranski uticaj, a to je za Izrael, jednostavno, neprihvatljivo. Dakle, Sirija je već neko vreme na meti Izraela, a samim tim i Amerike, zbog jačine izraelskog lobija u SAD, a koji opet ima uticaj u američkom vojno-industrijskom kompleksu. Sve skupa to je sve vrlo komplikovano, a u osnovi svega toga, naravno, leže kontrola naftnih i gasnih nalazišta, kontrola trasa naftovoda i gasovoda, ali i geopolitički interesi Amerike i njenih saveznika — Izraela, Saudijske Arabije i svih sunitskih arapskih zemalja koje se groze na pomisao da Iran može da pojača svoj uticaj i da preko Sirije izbije na Mediteran“, kategoričan je Pavić.

Komentar