Zvuk fanfara, uz govore egipatskog i srpskog književnika, otvorio je, 64. put međunarodni Sajam knjiga u Beogradu. Onima koji redovnije posećuju najveću smotru pisane reči na Balkanu, sve je već dobro poznato — glavna hala, njeni prstenovi, ulice, štandovi, uzbuđenje, radoznalost...
Čini se da tajnu knjige, njenog trajanja i misije ove godine na poseban način ističe zemlja počasni gost — Egipat, čijim izložbenim prostorom dominira hijeroglifsko pismo, taj mistični, drevni prenosilac misli i osećanja, čuvar svetske kulturne prošlosti... U „Orbiti kulture“ iz razgovora sa egipatskim književnicima Muhamedom Salmavijem, Mamduhom Muhamed el Damatijem i Mansurom Izudin saznajemo šta su glavni tokovi savremene egipatske književnosti i kako se rešava dilema Istok ili Zapad.
Pisac zahvaljujući kome srpska književnost izlazi na more, Hercegnovljanin Nikola Malović, govoreći o novom romanu „Galeb koji se smeje“, otkriva nam zašto se glavni junak smeje dok nadleće crnogorsko primorje i kakve tajne kriju priče iz ove knjige, o jednom drevnom pečatu, moreplovcima, starim mapama...
A prvi sajamski „Književni amarkord“ posvećen tridesetogodišnjici odlaska Danila Kiša bio je prilika da o ovom velikanu razgovaramo sa književnicom Vidom Ognjenović i pesnikom i kritičarom Gojkom Božovićem.
Na Sajmu je obeležena još jedna godišnjica smrti velikana — decenija od odlaska Milorada Pavića. Sećanje na pisca „Hazarskog rečnika“ obeleženo je, pored ostalog, tribinom posvećenom njegovom stvaralačkom odnosu prema pesniku Aleksandru Puškinu i Pavićevom čuvenom prevodu „Evgenija Onjegina“. O literarnim vezama Puškina i Pavića govore profesorke Filološkog fakulteta Tanja Popović i Ana Jakovljević Radunović.
Naš sajamski sagovornik je i iranski pisac Hušang Moradi Kermani, autor „Madžidovih priča“, kao i Matija Bećković, decenijama unazad jedna od najvećih atrakcija Sajma knjiga, na kojem je ovoga puta predstavio dve nove pesničke knjige.
Da knjiga povezuje ljude, ali i umetničke žanrove i oblasti, potvrdili su mnogobrojni filmski radnici koji su u okviru tribine „knjiga pisanja“ govorili o svojim iskustvima pretapanja filma i književnosti. Reditelj Srdan Golubović sa nama je podelio svoje iskustvo i otkrio nam koja je njegova aktuelna knjiga snimanja.
Kako izgleda raditi na monografskoj knjizi o jednoj od najvećih, ali i najkontroverznijih književnih pojava 20. veka — Ezri Paundu, pitali smo Mirka Magaraševića, priređivača ovog obimnog dela, koje je jedan od sajamskih aduta kuće Akademska knjiga.
Ruski pisac, novinar i poslanik Državne dume Sergej Šargunov, koji je srpskim čitaocima predstavio autobiografsko delo „Album bez fotografija“, otkriva za Sputnjik zašto je nostalgičan za sovjetskim detinjstvom, šta je za njega patriotizam i kako vidi savremenu Rusiju.
Na Sajmu pronalazimo i uglednog italijanskog filozofa, sociologa i psihoanalitičara Umberta Galimbertija, autora studije „Mitovi našeg vremena“ i u kratkom razgovoru dobijamo odgovore na pitanja da li čovek zarobljen u mitovima o tržištu, tehnici, globalizaciji... uopšte ima budućnost.
Sa jednim od naših najuglednijih dramskih pisaca Sinišom Kovačevićem, koji se još prošle godine potvrdio i kao izvanredan romanopisac knjigom „Godine vrana“, razgovaramo povodom objavljivanja dela „Osvajanje zavičaja“, u kome je pisac svoj najizvođeniji dramski tekst „Veliku dramu“ — pretočio u roman.
Slušajte nas i saznajte zašto je Sajam i ovoga puta uspeo — što je jedan od njegovih najlepših paradoksa — da u tako velikom prostoru i sa toliko različitosti ostvari gotovo familijarnu atmosferu i kako je slogan „pismo-glava“, sa znakom jednakosti između, pokazao svoju tačnost: nema glave bez pisma, jedno je to.