Svi dobro pamte slučaj kada je američki kongresmen Brajan Mast greškom čestitao svojim mornaričkim snagama dan osnivanja, uz fotografiju ruske krstarice „Petar Veliki“. S ruskom hipersoničnom raketom „Cirkon“ je obrnuta situacija: u člancima o ovoj raketi se često pojavljuju ilustracije eksperimentalne hipersonične rakete X- 51 „Vejvrajder“. I časopis „Militeri voč“ je nedavno ponovio grešku. Zvanične prezentacije prve u svetu rakete ove klase, ruske proizvodnje „Cirkon“ još uvek nije bilo. U toku su ispitivanja i očekuje se da će raketa postati sastavni deo naoružanja u sledećih nekoliko godina.
„Cirkon“ ima nekoliko sličnosti sa Waverider-om, ali najverovatno će ličiti na indijsku hipersoničnu raketu BrahMos-II, koju stručnjaci osnovano smatraju prvom izvoznom reinkarnaciojom budućeg „Cirkona“ . (Fotografije možete videti OVDE)
Prva rusko-indijska raketa „Brah mos II“, predstavlja kopiju prethodnice „Cirkona“ , ruske rakete 3M55 „Oniks“, što govori o dugogodišnjim vezama ruskog „Zavoda za mašinsko inžinjerstvo“ ( tvorca „Oniksa“) sa Indijom. Kako buduću rusko- indijsku hipersoničnu raketu BrahMosII dizajnira isti biro, pretpostavlja se da će ona ličiti na „Cirkon“.
Veruje se da će „Cirkon“ gotovo sigurno biti efikasan protiv svih tipova brodova. Međutim postoje i određene cake.
Koliko daleko leti „Cirkon“?
Military Watch Magazine piše o „prvostepenoj ulozi „Cirkona“ u modernizaciji vojno-morskih snaga Rusije, ali cifre koje navodi, su pogrešne. Na primer, časopis navodi da je brzina rakete oko 9 maha, a domet 1000 kilometara.
Do sada se u medijima provlačila informacija da brzina nove rakete u određenim trenucima leta može preći i 8 maha. Ono što ne treba zaboraviti jeste da se hipersonična raketa može kretati kako po visokoj, tako i po niskoj trajektoriji. Na velikim visinama, otpor vazduha i toplotno opterećenje na telo rakete biće minimalni, te je postizanje ovih brzina moguće. Na malim visinama, brzina rakete biće znatno manja.
Zvaničnih informacija o dometu „Cirkona“ još uvek nema. Postoje neke pretpostavke da domet ove rakete ne može biti manji od 400-500 km.
„Do hiljadu kilometara“ — je najoptimističnija pretpostavka. Hipersonične rakete slične „Cirkonu“ u principu imaju znatno manji domet, jer takve brzine zahtevaju više goriva od brzina „ekonomičnih“ podzvučnih raketa. To znači da je za dostizanje dometa od 1000 kilometara neophodan značajan iskorak u oblasti materijala, termozaštite i izgradnje motora.
Rusija oprema lagane brodove
Autor članka u časopisu Military Watch Magazine, napominje da Rusija više pažnje posvećuje izgradnji relativno lakih brodova, što je tačno. Međutim, opet se pojavljuju netačne informaciji: fregati „Admiral Gorškov“ (ratnom brodu srednje veličine) pripisali su 72 vertikalna lansera, a zapravo ima 32 protivraketna lansera kompleksa „Redut“ ( brzine do 2100m/s, dometa do 150 km) i 16 vertikalnih lansera udarnog raketnog kompleksa „Kalibar NK“, koji koristi rakete „Kalibar“ i „Oniks“ ( domet za morske ciljeve od 300, odnosno 600 kilometara, brzina do 3 maha) u čiji sastav u perspektivi mogu biti uključene i hipersonične rakete „ Cirkon“.
Mnogi brodovi i podmornice, koji koriste raketni kompleks „Kalibar“ sa vertikalnim lanserima, mogu biti ojačani raketama „Cirkon“. Za ove lansere se i grade nove rekete. „Cirkon“ je u poređenju sa „Kalibrom“ znatno efikasniji u izbegavanju moćnog višestepenog stepenog sistema protivazdušne odbrane nosača aviona na račun mogućnosti izvođenja manevara u pogledu pravca i visine po hipersoničnim brzinama. „Kalibar“ je odličan za pogađanje kopnenih ciljeva, ali za savremenu protivvazdušnu odbranu avio-nosača biće lakša meta u poređenju sa „Cirkonom“.
Kako Rusi „zaobilaze“ Sporazum o raketama srednjeg i malog dometa?
Situacija je složenija kada je reč o dvema velikim serijama malih raketnih brodova tipa 21631 „Bujan M“ i 22800 „Karakurt“. Veruje se da ovi brodovi neće moći da nose rakete „Cirkon“ bez obzira na to što su opremljeni raketnim kompleksima koji su po konstrukciji i mogućnostima bliski kompleksima „Kalibar NK“. Njihov raketni potencijal nije dovoljan da bi se mogla razmatrati primena ozbiljnog protivraketnog naoružanja. Cilj izgradnje malih raketnih brodova, bio je stvaranje pokretnih lansirnih platformi za krstareće rakete „Kalibar“ sa dometom većim od 2000 kilometara, čije razmeštanje na kopnu ranije nije bilo moguće prema Sporazumu o raketama srednjeg i malog dometa.
Ovi brodovi ne raspolažu sopstvenim sistemima za otkrivanje udaljenih morskih ciljeva, tako da mogu delovati samo u slučaju kada su ranije poznate koordinate ciljeva (tj. samo sa kopnenim ciljevima). Upravo ovi brodovi su sjajno ispunili svoj zadatak u Siriji.
Ovakvi brodovi mogu ploviti i kroz unutrašnje vode iz jednog mora u drugo, relativno su jeftini za izgradnju i sada se gotovo u potpunosti izrađuju iz domaćih materijala ili se koriste kineske komponente.
Postoje određeni problemi u izgradnji ozbiljnijih brodova tipa „korveta“ ili „fregata“, zbog prestanka vojno-tehničke saradnje sa Ukrajinom, koja je obezbeđivala pogonske sisteme za te brodove. Na primer, ovo se odnosi na fregate 22350 i 11356R. U narednih nekoliko godina, proizvodnja motora za ovakve brodove biće razvijena u Rusiji, što će omogućiti da se nadoknadi propušteno od 2014. godine.
Kada govorimo o podmornicama, ne mogu sve da nose rakete „Cirkon“- na primer, nenuklearne podmornice tipa 06363, koje su već deo ruskih vojno-morskih snaga i koriste rakete „Kalibar“, nisu prilagođene raketama takvog gabarita. Ali nuklearne podmornice tipa 885/885 M sa vertikalnim lanserima, mogu. Veruje se da admiralski brod tipa 885 „Severodvinsk“ učestvuje u testiranju nove rakete.
Da li „Cirkon“ može da uništi nosače aviona?
U štampi se raketa „Cirkon“ ponekada naziva i „ubicom nosača aviona“, uglavnom američkih . Treba ostaviti po strani pripadnost jednoj ili drugoj državi i razmotriti da li „Cirkon“ zaista može da uništi nosač aviona? Na papiru, sve je moguće. Ako na odvojeni nosač aviona, lansirate 5-6 raketa tipa „Cirkon“, taj napad će sa velikom verovatnoćom dovesti do uništenja borbene jedinice. Ovaj scenario nikada ne uzima u obzir da nosač aviona ne ide bez pratnje. Obično je reč o neophodnosti da se uništi čitava udarna grupa nosača aviona koju čine, osim nosača aviona, brodovi stražari, podmornice, avijacija, koja uključuje i avione sa radarima dalekog dometa. Na ovaj način udarna grupa nosača aviona obezbeđuje sveobuhvatnu odbrambenu zonu u radijusu od najmanje 400 km. To znači, da brod mora da otkrije i identifikuje cilj, da se dovoljno približi kako bi lansirao raketu, upotrebi „Cirkon“ i da pokuša da preživi, jer nakon lansiranja u potpunosti otkriva svoj položaj.
Postoje dva važna momenta:
- Neophodno je navođenje cilja spolja, jer nijedan savremeni brod ne vidi iza horizonta. Zbog toga su neophodni sateliti ili avijacija koja može postati meta odbrambenih aviona koji štite nosač.
- Moguće je da se podmornica prišunja i iskoristi rakete, ali je vek otkrivene podmornice u savremenom ratovanju kratak. Naravno, možda gubitak takve podmornice vredi jednog uništenog neprijateljskog nosača aviona. Ali čak i pri istovremenom udaru od strane osam „Cirkona“, ne postoji sto postotna verovatnoća da će svi pogoditi metu. Njih je mnogo teže srušiti u odnosu na konvencionalne rakete, ali su savremeni brodovi opremljeni visoko efikasnim sistemima protivazdušne odbrane „Aegis“ i sistemima poslednje linije odbrane tipa „Phalanx CIWS“. Na taj način, određeni procenat napadačkih proektila biće izgubljen, a posle probijanja preostalih proektila, nosač aviona može i da preživi. Ovo je naravno slučaj ako se koriste nenuklearne verzije rakete.
Nuklearna raketa i rat bez pobednika
Upotrebu nuklearne varijante „Cirkona“, verovatno ima smisla razmatrati, ali u scenariju rata bez pobednika. Kao nuklearni sistem za obuzdavanje grupe nosača aviona, „Cirkoni“ mogu da obezbede zagarantovanu štetu potencijalnom protivniku sa fatalnim posledicama.
Jednom rečju, čak i tako moćno oružje, kao što će biti „Cirkon“, ne može da reši sve probleme i eliminiše potrebu za izgradnjom i potpunom modernizacijom ruske mornarice. A Rusija se kreće u tom pravcu.