Na pitanje o krizi u odnosima s Turskom koja se produbila nakon turske ofanzive na severu Sirije, Pompeo je rekao:
„Mi više volimo mir od rata, ali u slučaju da je potrebna ’kinetička akcija‘ ili vojna akcija, treba znati da je predsednik Tramp u potpunosti spreman da preduzme takvu akciju“.
Gde je „crvena linija“
Pompeo je odbio da kaže šta je „crvena linija“ i koja bi to turska akcija podstakla američki vojni odgovor, rekavši da ne želi da „istrčava pred odluku predsednika o tome da li će preduzeti strahoviti poduhvat korišćenja američke vojne sile“.
Ovu izjavu američkog državnog sekretara politikolog Aleksandar Pavić tumači pre kao neku vrstu javne diplomatije nego kao najavu rata između saveznika unutar NATO-a.
„Tramp se nalazi pod pritiskom velikih kritika kako domaće javnosti tako i establišmenta koji zamera Trampu da je navodno ostavio američke saveznike Kurde na cedilu kada je najavio povlačenje američke vojske i tako praktično odobrio akciju turske vojske da uđe u Siriju i napravi tampon-zonu. Pritom, to nisu bilo kakvi kritičari, deo njih je izraelski lobi koji je na strani Kurda i koji je bio pobornik stvaranja nekakvog Kurdistana radi kontrole tokova dešavanja na Bliskom istoku, a možda i prekomponovanja cele mape izraelskog okruženja. Zato je Tramp morao dosta toga da kaže, što je za javnu upotrebu, iako njegove akcije govore drugačije“, ocenjuje Pavić.
Pokazivanje zuba
Naš sagovornik kaže da je američki predsednik morao na neki način da pokaže zube turskom lideru Erdoganu, bar javno, kako bi ublažio kritike na svoj račun.
„Međutim, malo je verovatno da bi zaista došlo do vojne akcije jer Tramp više nema ni kapaciteta da pokrene ozbiljnu vojnu akciju. Najviše što bi moglo da se desi je da bombarduje turske položaje iz vazduha, ali to postaje rizično jer ne postoji zona zaštićenog leta nad Sirijom, koju je, recimo, Hilari Klinton htela da uspostavi, tako da bi američki avioni bili izloženi. Sa druge strane, ako bi Tramp koristio neke krstareće rakete, rizikovao bi novu eskalaciju koju Amerika ne može da iznese“, ukazuje Pavić.
Kako napominje, Pompeova izjava, iako je prevashodno namenjena domaćoj javnosti, ipak predstavlja i poruku turskom predsedniku Erdoganu da ne sme da pređe određene „crvene linije“.
Haotične poruke iz Bele kuće
„Ako bi Turska direktno napala Kurde i ako bi među njima bilo velikih žrtava, Tramp bi bio u problemu i morao bi nešto da uradi radi svoje javnosti jer bi ga Erdogan time stavio u vrlo nezgodan položaj. Međutim, iza scene, zasad su se i Tramp i Erdogan i Putin dosta dobro i efikasno dogovorili oko cele priče u Siriji — i oko američkog povlačenja i oko ograničenih akcija Turske, ali pre svega oko neophodnosti da se kad-tad, a što pre to bolje, uspostavi puni suverenitet na celoj njenoj teritoriji“, zaključuje Pavić za Sputnjik.
S obzirom da je Turska članica NATO-a, ruski eksperti sumnjaju da će Amerika upotrebiti vojnu silu, a takođe smatraju je Vašingtonu teško da isključi Ankaru iz Alijanse, bez saglasnosti drugih članica. Zbog toga se na Pompeovu izjavu gleda samo kao na pretnju.
Ruski politikolog Vladimir Fitin kaže za Sputnjik da pretnje Vašingtona o upotrebi vojne sile protiv Turske nemaju realnu osnovu. Prema njegovom mišljenju, takva retorika američkog rukovodstva usmerena je na američku opoziciju, koja zahteva oštrije mere protiv Turaka koji sprovode vojnu operaciju „Izvor mira“.
„Čisto sumnjam u to. Treba ozbiljno filtrirati sve izjave aktuelne američke administracije, pošto su veoma haotične, počev od predsednika. Teško je pretpostaviti da SAD postavljaju takve ultimatume najvećem savezniku u NATO-u, zemlji koja ima drugu najjaču armiju u okviru tog bloka. Vojni sukob s turskom vojskom nije nemoguć, ali je nerealan u trenutnim uslovima i ne mogu ni da zamislim da bi bilo ko od američkih lidera preduzeo takve akcije.“
Ruski analitičari smatraju da će izjave Vašingtona o spremnosti američkog lidera Donalda Trampa na rat protiv Turske podstaći turske vlasti da postignu dogovore sa Rusijom kao i da SAD mogu da prekinu saradnju sa Turskom, ali i da turski lider može da odgovori na isti način - zamrzavanjem saradnje sa Amerikom u svim sektorima.