Osim toga, na panelu „Posledice odugovlačenja evrointegracija zemalja Balkana“, održanom u Beogradu, učesnici su zaključili da Evropska unija nema alternativu „u procesima demokratizacije društva, uspostavljanja vladavine prava i poboljšanja ekonomije“.
Učesnici panela iz Srbije, Severne Makedonije, Albanije i Hrvatske saglasni su da su posledice odugovlačenja evrointegracija velike, „jer je to najveći razlog zašto ljudi napuštaju te zemlje u potrazi za boljim životom“.
Predavač na Fakultetu za medije i komunikacije Zoran Ćirjaković kaže za Sputnjik da je tvrdnja o razlozima zašto ljudi odlaze iz zemalja Zapadnog Balkana, kao i da će prestati da odlaze kad te zemlje uđu u EU — potpuna laž.
„Ako Srbija uđe u EU, tada će ljudi odlaziti još više, što nam pokazuje istorija brojnih evropskih zemalja, od onih koje su ušle u EU posle pada Berlinskog zida, do Hrvatske“, dodaje Ćirjaković.
„Egzodus“ u jednom smeru
Poznato je da je povratna autobuska karta od Varšave do Londona bila praktično za jednu funtu skuplja od karte u jednom pravcu, jer su se autobusi u Poljsku vraćali potpuno prazni, podseća sagovornik Sputnjika.
„Ako bismo danas otišli i u zemlje koje su dugo u EU, poput Portugalije, ogromni delovi te zemlje, možda i više od pola teritorije, potpuno su bez stanovništva. Ta sela, ti gradići od kojih su neki jako lepi, ožive tokom leta kad se vrate ljudi iz Nemačke, Austrije, Holandije ili gde već rade“, kaže Ćirjaković.
Dodaje da ako neko češće leti „lou kost“ avio-kompanijama iz Berlina, videće da ogroman deo osoblja ne čine Nemci, već ljudi sa severozapada Španije, iz Galicije, ili Portugalije.
„Iz zemalja koje su nama najbliže, poput Rumunije i Hrvatske, imamo egzodus stanovništva koji se po mnogo čemu ubrzao i naglo intenzivirao kad su te zemlje ušle u EU“, naglašava Ćirjaković.
Živo groblje
Ćirjaković podseća da je nekoliko puta rekao da je slika Srbije u EU — slika živog groblja, u kome će se u nekom trenutku uspostaviti ekvilibrijum, gde će sa jedne strane biti oni koji su penzioneri ili su na neki način situirani, a sa druge će biti „gomila ljudi koja živi od nekih doznaka“.
„Naravno, cela ta priča o našoj ’brzini prilagođavanja‘, a to govorim sve i ako bismo i ušli u EU, ignoriše činjenicu da su svi ti kriterijumi politički, pa samim tim i merila njihove ispunjenosti. To je jedan politički proces i politička odluka. Sve i da mi u Srbiji ispunimo sve što se danas od nas traži, biće još nešto što treba da ispunimo“, ocenjuje Ćirjaković.
Prema njegovim rečima, uslov svih uslova našeg ulaska u EU jeste priznavanje nezavisnosti, sve više se čini, celog Kosova, u zamenu ni za šta, u zamenu za „goluba na grani“. Zato eventualno članstvo ne zavisi ni od nas, ni od same Unije, koliko od nekih specifičnih država-članica, „tako da se može reći da Srbija nikada ne može ući u EU i to ne zbog sebe“.
Imaginacija političkih elita u Srbiji ne postoji i one nisu u stanju da misle van kategorija poput članstva u EU, „puta u Evropu“, ili evroatlantskih integracija, ili „kako god zovu tu fikciju“, kaže sagovornik Sputnjika i dodaje da misli „da ćemo se mi boriti da uđemo u EU i kad je više ne bude“.
Čarobni štapić
Prema Ćirjakoviću, gomila ljudi u Srbiji očekuje da će ulazak u EU „biti neka vrsta čarobnog štapića“. Međutim, realno je „Srbija i sada blizu EU, jer veliki broj ljudi odlazi da radi na Maltu ili u neke druge države-članice“.
„I konačno, jedan od argumenata koji se tu čuje, jeste da ne možemo ući u EU ako Srbija ne postane pravna i demokratska država. Suština procesa pridruživanja EU kod nas jeste da se od Srbije učini nešto što demokratski nije moguće, a to je da na ovaj ili onaj način poništi ili prekrši svoj Ustav. Sve u vezi sa priključivanjem Srbije EU je nedemokratsko i sve više antidemokratsko“, smatra naš sagovornik.
Ćirjaković naglašava da EU ima demokratski deficit, da ima jednu količinu birokrata koji odlučuju o svemu, tako da je „uvek smešno kad se u kontekstu EU pomene demokratija“.
„Vidite ove muke sa ’bregzitom‘, kad u Britaniji ne znaju kako da se oslobode volje naroda, koja je jasno izražena na tom referendumu“, dodaje on.
Ćirjaković smatra da bi eventualni ulazak Srbije u EU doneo koristi jednom broju ljudi, ali dodaje da je problem evropskih zakona koje mi donosimo u tome da oni ne bi bili loši ako bismo jednog dana ušli u Uniju, ali su ti zakoni, pretežno ekonomski, tragični ako se razvijamo van EU, „jer se ni Unija nije razvijala sa takvim zakonima“.
Politizovana budalaština
„A nerealna očekivanja ljudi u Srbiji od eventualnog ulaska EU posledica su spina koji dolazi od ’evrotalibana‘ koji su ovde jako moćni“, kaže Ćirjaković.
Komentarišući regresiju u demokratizaciji društva u Hrvatskoj po ulasku u EU, što je i spomenuto na panelu, Ćirjaković kaže da EU ima veoma malo mehanizama da utiče na svoje članice.
Arhitektura EU je zasnovana na jednoj fikciji da su zemlje-članice praktično zemlje koje su stigle do kraja istorije, nekog liberalnog raja, ljudskih prava, ističe sagovornik Sputnjika.
„Imamo gomilu primera, od baltičkih zemalja, Austrije, Mađarske, gde imamo ozbiljne regresije. Fašisoidno-nacističke tendencije postaju legitimne i jake u EU, zato što je ona zasnovana na toj fikciji i nema ni mehanizme kojima može da se nosi sa onima koji su primljeni u klub, a ne drže se tih, navodnih, svetlih pravila. Poenta je samo ući tamo, a sve ovo što se dešava u Hrvatskoj, počevši od Vukovara, do same dinamike političke scene, ukazuje nam da je cela ta stvar o prijemu, ispunjenim uslovima, jedna potpuno politizovana, usuđujem se reći — budalaština“, zaključio je Ćirjaković.