Kako za Sputnjik kaže novinar Vladimir Stanković, koji je dugi niz godina živeo u Španiji, nemoguće je predvideti dalji razvoj događaja u zemlji koju od ponedeljka potresaju protesti, nakon što je Vrhovni sud Španije osudio katalonske separatističke lidere na višegodišnje kazne zatvora.
„Petak je bio dan kada je došlo do eskalacije, jer je na ulicama Barselone sukob između policije i demonstranata, uglavnom mladih, trajao punih šest časova. Posledice su žestoke i vidljive — spaljeno je 800 kontejnera, oštećeno je više od sto policijskih vozila, dosta je povređenih i uhapšenih. Kada je reč o političkim prepucavanjima, ne verujem da će u neko dogledno vreme moći da se potraži neko političko rešenje, jer su polazne tačke eventualnih pregovarača dijametralno suprotne, što zapravo u startu onemogućava dijalog“, primećuje Stanković.
Osuda zavijena u papire
On podseća da španska Vlada, na čelu sa premijerom u tehničkom mandatu Pedrom Sančezom, traži od katalonskog lidera Kima Tore da jasno i glasno osudi nasilje koje se dogodilo u Barseloni. Tora to, međutim, izbegava, zavija u neke papire i formule koje su, kako kaže Stanković, nešto između.
„Kim Tora traži odgovornosti i traži, pre svega, dijalog sa Pedrom Sančezom. Međutim, njegove polazne težnje za dijalogom su neprihvatljive za španskog premijera. Sada je samo pitanje koliko će demonstracije i neredi potrajati, koliku energiju imaju ti mladi ljudi koji predvode proteste i dokle je policija spremna da ide. Vidimo da su već upotrebljena i ozbiljna sredstva, u vidu vodenih šmrkova za razbijanje barikada i demonstracija, i to sve više liči na neke ulične bitke kakve smo verovali da se, bar u Evropi, više neće ponoviti. Ali eto, događa se, a bilo kakva prognoza je u ovom trenutku nezahvalna, jer nema dovoljno jasnih nagoveštaja u kom pravcu bi stvari mogle da se odvijaju“, kaže Stanković.
Separatizam se lako prima
Da bi situacija u Španiji mogla dalje da eskalira, smatra i spoljnopolitički komentator Borislav Lalić, nekadašnji dopisnik iz te zemlje.
„Separatizam je boljka koja se lako prihvata, čak i kada nema nekih međunarodnih uzusa na koje bi mogli da se pozovu. Zato je vrlo moguće da će se nastaviti dalje tenzije u Kataloniji između Madrida i Barselone. Međutim, ono što je sasvim izvesno je da će separatisti u Kataloniji vrlo teško moći da se izbore za to zbog čega su krenuli i na referendum i na ove demonstracije i sa pritiscima koje vrše na Madrid. Oni jesu predložili razgovore sa Madridom, međutim, centralna Vlada se drži Ustava, koji ne predviđa mogućnost da se Katalonija otcepi i stvori sopstvenu državu. Takođe, ne treba očekivati da će Pedro Sančez i španski Parlament, bez obzira na ideološke razlike između pojedinih stranaka u Parlamentu, prihvatiti zahteve iz Barselone o održavanju legalnog referenduma o otcepljenju od Španije“, kategoričan je Lalić.
Međutim, kako dodaje, postoje i drugi faktori zbog kojih separatisti iz Barselone ne mogu računati na uspeh.
„To je međunarodni faktor, jer ni Evropska unija, niti bilo ko od ozbiljnih međunarodnih faktora, neće podržati separatističke težnje u Kataloniji. Naime, onog momenta kada bi, recimo, Evropska unija podržala separatiste u Kataloniji, tog trenutka bi Španija napustila EU. Međutim, sasvim je izvesno da će se nevolje sa katalonskim separatizmom nastaviti i da će to potrajati, jer je separatizam boljka koja se lako ne leči. Nevolja je da se tako nešto uopšte pojavilo u Španiji, zemlji koja je politički, ekonomski, pa i demokratski sasvim sređena, da se jedna od vodećih ekonomija i demokratija u svetu suočava sa takvim problemima koji nemaju nekakvog uporišta, jer je izvesno da većina Katalonaca zapravo nije za otcepljenje“, primećuje Lalić.
Konsenzus protiv secesije
Prema njegovim rečima, nije samo premijer Sančez neumoljiv kada je reč o katalonskom separatizmu, već su takvog stava i druge važne političke snage u španskom Parlamentu.
„Mislim da će na predstojećim ponovljenim parlamentarnim izborima 10. novembra, bez obzira na međusobne ideološke i političke razlike, prevladati većina stranaka koje su protiv secesije. Ima, naravno, stranaka koje će u tom pogledu da trguju i koje će pokušati da traže određene dogovore sa Katalonijom. Madrid ne beži od dogovora, ali taj dogovor može biti samo u okviru ostanka Katalonije u Španiji“, ukazuje Lalić.
Sličnog stava je i Stanković, koji na pitanje — ko bi uoči predstojećih izbora mogao da profitira od protesta, odgovara da poslednji događaji u Španiji u najvećoj meri idu na ruku ultra-desnim partijama, pre svega partiji „Voks“, koja se na političkoj sceni pojavila u poslednjih godinu dana.
„To je partija koja zagovara čvrstu ruku u Španiji i apsolutnu kontrolu države nad događajima na celoj teritoriji zemlje. Na drugoj strani imamo klasične partije koje su se decenijama posle Frankove smrti, kada je demokratija stigla u Španiju, smenjivali na vlasti, dakle — socijaliste i Narodnu partiju, koje imaju više razlika nego sličnosti, ali se ipak oko nekih stvari i stavova podudaraju. Tu su još dve partije koje su nešto između, malo više levo, malo centar, odnosno partije ’Građani‘ i ’Podemos‘. Činjenica da Pedro Sančez nije mogao da napravi koaliciju kako bi sastavio Vladu i mogao da koliko-toliko kontroliše situaciju u državi ukazuje na razlike među partijama, za koje ne verujem da će se do 10. novembra smanjiti“, objašnjava Stanković.
Moguća pat situacija
Zato je, dodaje naš sagovornik, i pitanje pobednika na predstojećim izborima neizvesno, a moguća je ponovna pat situacija — da pobednik izbora opet ne može da sastavi vladu, jer nema dovoljno poslanika da ta vlada bude monolitna ili jednopartijska, a razlike sa potencijalnim koalicionim partnerima su takve da ne dozvoljavaju dogovor.
„To je nešto što se već dešavalo na španskoj političkoj sceni i samo potvrđuje kolike su razlike i koliko je situacija komplikovana. Sudija će, kao i uvek, biti vreme. Nekad se neko umori, nekada se nađe neko rešenje u poslednjem trenutku, ali se ne bih usudio da prognoziram, osim što verujem da Vlada u Madridu neće popustiti pred zahtevima katalonskih separatista. Mislim da odvajanje Katalonije nije na dnevnom redu, bez obzira na to šta će se dešavati na ulicama Barselone i drugih katalonski gradova“, zaključuje Stanković za Sputnjik.