Na sajtu Bele kuće se navodi da je odluka o Ukrajini doneta zbog korupcije u toj državi, iako je Malvejni ranije tvrdio da je to bilo povezano sa istragom protiv američkih demokrata. Malvejni je istovremeno negirao i navode da je na taj način Donald Tramp pokušao da ucenjuje svog ukrajinskog kolegu Vladimira Zelenskog, tražeći od njega da ispita „slučaj Bajden“.
Prema njegovim rečima, mediji su „pogrešno protumačili njegove reči“ kako bi kritikovali Trampovu politiku i istakao je da nije bilo nikakve „usluge za uslugu“.
Suštinski, demokrate okrivljuju Trampa da je pomoć Ukrajini od oko 400 miliona dolara zamrznuo kako bi izdejstvovao istragu protiv mogućeg protivkandidata na predsedničkim izborima Džoa Bajdena i njegovog sina Hantera. Oni veruju da je Tramp koristio vojnu pomoć kako bi izvršio pritisak na Ukrajinu i pomogao sebi u reizboru na predsedničkim izborima iduće godine. Pomoć je u međuvremenu uplaćena na ukrajinske račune, a američki predsednik je odbacio optužbe da je ucenjivao Zelenskog.
Međutim, demokrate su u Kongresu SAD 24. septembra pokrenule proces Trampovog opoziva, jer sumnjaju da je zbog ličnih političkih ciljeva kod ukrajinskog rukovodstva pokušao da izdejstvuje istragu o Hanteru Bajdenu, koji je radio u energetskoj kompaniji „Burizma“.
Hanterov otac, bivši potpredsednik SAD i potencijalni predsednički kandidat, hvalio se kako je smenio tužioca koji je vodio postupak protiv njegovog sina, a Tramp je navodno tražio od Zelenskog da to ispita.
Telefonski razgovor između Trampa i Zelenskog, koji je vođen u julu, jeste „krunski dokaz“ demokrata da je Tramp pokušavao da pritiskom na ukrajinskog predsednika zloupotrebi položaj i pokrene istragu protiv Džoa Bajdena i njegovog sina.
Zelenski, međutim, tvrdi da nije bilo ucena tokom njegovog telefonskog razgovora sa Trampom, ali nije kazao da li Ukrajinci imaju drugačiju verziju transkripta.
Pokušaji da se povežu zamrzavanje pomoći Ukrajini i Trampov razgovor sa Zelenskim su pripreme za američke predsedničke izbore 2020. godine, uveren je ruski politikolog Igor Šatrov.
„Ova izjava Malvejnija je pokušaj da se obezbedi mogućnost za dalje upravljanje procesima u Ukrajini. Generalno, SAD pokazuju da Kijev još nije pružio nikakve dokaze o promenama u zemlji. Stoga je Vašington podsetio da je korupcija glavni problem Ukrajine. Upravo je to ono što stvara dilemu kod američkih kongresmena kada je u pitanju raspodela novca. Da li je zamrzavanje novca povezano sa tim teško je reći, jer su SAD ušle u odlučujuću fazu izborne kampanje, i sve izjave vezane za spoljnu i unutrašnju politiku treba posmatrati sa ove tačke gledišta. Svaka strana, i demokrate i republikanci, ovu izjavu će koristiti na svoj način, kako kome odgovara“, rekao je Šatrov za Sputnjik.
Bajdenov sin Hanter bio je član upravnog odbora „Burizma grupe“, jedne od najvećih privatnih gasnih kompanija u Ukrajini protiv koje je u toj zemlji 2014. godine pokrenut slučaj zbog korupcije.
Džo Bajden je 2016. godine, kada je obavljao funkciju potpredsednika SAD, pozvao ukrajinske vlasti da smene tadašnjeg glavnog tužioca Ukrajine Viktora Šokina, koji se bavio istragom o toj kompaniji. Šokin je nakon toga smenjen, a istraga je obustavljena u avgustu 2017. godine.