Kao neko ko se bavi Bliskim istokom skoro 40 godina, Dizdarević odlazi u Damask bar jednom godišnje. Vratio se pre nekoliko dana, tako da je tamo dočekao i početak turske intervencije koja, kako kaže, i nije bila veliko iznenađenje ni za njega, ni za Sirijce. Opisujući svoj poslednji boravak u Damasku, on ističe da taj grad nije ogledalo cele Sirije, nije bio napadnut, bombardovan, osim nekih sporadičnih granata. Nije bio blokiran, imao je komunikaciju i snabdevanje, ali sve je ipak pod pritiskom psihoze rata.
„U principu, vlada jedan veći optimizam nego što je bio ranije, rade restorani, rade prodavnice, ljudi se osećaju pobednički, iako ne i slavljenički zbog činjenice da cela priča još nije završena“, rekao je Dizdarević.
Za mnoge je iznenađenje da postoji čak i direktna avionska linija iz nekih evropskih gradova do Damaska, ali ne može se reći da je to redovno i uobičajeno. Uglavnom se ide do Libana, kako je išao i naš sagovornik. Sve se organizuje još pre polaska na put.
Dizdarević naglašava uz osmeh da tamo funkcioniše vrhunska orijentalna trgovina.
„U Bejrutu vas sačeka vozač Libanac, pošto Sirijac ne može da dođe do samog aerodroma, jer im ne daju da se vozaju po Libanu. Onda vas on odveze do nekog dogovorenog mesta gde vas preuzme Sirijac i on vas vozi u Damask gde god hoćete. Sve to košta od sto do dvesta dolara, zavisi koliko ste domaći“, priča Dizdarević.
Vozači staju na crveno u pet ujutro
Kaže da je pomoć lokalaca mnogo važna na graničnim prelazima, pošto ima više zaustavljanja radi brojnih pregleda, potvrda i pečata. Prema njegovim rečima, pogotovo sa libanske strane granica je potpuno haotična, dok je sa sirijske vrlo uređena. Na sirijskoj strani je, kako kaže, jedan od najvećih fri-šopova koje je video u životu i u kojem možete da kupite šta god hoćete, alkohol i ostale razne vrhunske svetske proizvode.
„Ja sam ujutru u pet ušao u Damask, u cik zore i prvi detalj koji sam primetio, jeste da je u velikoj aveniji kojom se ulazi u grad, četiri trake u oba smera, sve uredno i čisto, svuda su nove saobraćajne oznake, zasađeno je cveće, semafori su na svakih 5-6 stotina metara. Ispred nas je bio običan sirijski civilni auto i u pet ujutru on najnormalnije stane na crveno svetlo, pa sačeka zeleno, pa fino krene, pa na drugi semafor i tako redom i padne mi na pamet naša situacija u Sarajevu, u kojem je sigurnije proći kroz crveno nego kroz zeleno i u kojem nikom živom ne pada na pamet da u pet ujutru stane na semaforu“, priča Dizdarević.
Posebno ističe osećaj postojanja sirijske države koja funkcioniše za razliku od Libana, koji se, prema Dizdarevićevim rečima, potpuno raspada kao država.
„Tamo je sve fino, hedonizam, bogatstvo, izgradnja, restorani i luksuz, ali tu jednostavno države nema“, kazao je Dizdarević.
Erdoganov upad nije iznenađenje
Naš sagovornik je bio dugogodišnji dopisnik sa Bliskog istoka, a do 2012. bio je akreditovan kao nerezidentni ambasador BiH sa sedištem u Omanu. U svojoj poslednjoj poseti Damasku razgovarao je sa starim prijateljima, diplomatama i visokopozicioniranim ljudima u vladajućoj BAAS partiji i to samo par dana pre turske intervencije. Nije osetio neku veliku paniku i strah u vezi sa onim sto je slutio da će se dogoditi.
„Naravno, to što se desilo sa upadom nije bilo iznenada. O tome Redžep Tajip Erdogan govori mesecima, ali imao sam utisak, čak i u razgovorima s ljudima koji su visoko u politici, analizi, pa i u odlučivanju, da su oni do poslednjeg trenutka verovali u ranije postignute dogovore. Dakle, verovali su da je sve to što se dešava sa turske strane jedna igra, u kojoj Ankari treba iz raznoraznih geostrateških razloga da dopusti određenu vojnu intervenciju kojom bi oni, kao iz svojih razloga, zbog imidža i obećanja koja je Erdogan davao, počistili nešto malo oko sirijske granice i da će na kraju ispoštovati veliko obećanje koje su dali i Putinu i Rusiji, da će Sirija završiti ovu priču u svojim granicama u kojima je bila pre nego što je sve i počelo“, ocenjuje Dizdarević.
Istovremeno, u pojedinim krugovima raste skepsa u vezi sa Erdoganovom ambicijom koja je oslonjena na uverenje da može da igra na dve stolice, američku i rusku, i da se od njega kao političara može sve očekivati.
„Mislim da prevladava Erdoganovo uverenje da je kucnuo čas da on može da realizuje dobar deo onih snova koje je Turska imala čak i istorijski nakon raspada Otomanske imperije, a to je da se proširi delimično na Siriju. Taj kompleks nije nov. Turska zapravo, ili ako hoćete malo slobodnije i novinarski rečeno Carigrad ni u vreme najveće moći nije nadjačao ni politički, ni kulturno, ni istorijski ni Damask, ni Bagdad. Taj kompleks je ostao“, priča naš sagovornik.
Dizdarević zaključuje da sirijska vojska više nije jedno a Kurdi drugo, već da su oni sastavni deo sirijske vojske. Dodaje da je napad na sirijsku vojsku unutar Sirije sa stanovišta međunarodnog prava nešto potpuno drugo od ulaska u Siriju uz granicu da bi se počistilo nekoliko vojnih baza.
„Ne mislim da će bilo ko krenuti u veliki rat, ali pomalo delim strah onih koji nisu sigurni šta je Erdogan u stanju da učini ako bi se desio direktan sukob. Potpuno bi bila druga priča ako bi došlo do sudara turske i sirijske vojske na teritoriji Sirije i nema razloga da Turska uđe u intervenciju protiv države Sirije, ako još postoji mrvica nekakvog međunarodnog prava, međunarodnih odnosa i UN“, kazao je Dizdarević.