„To je bila izuzetna stvar za njih“, prisetila se Eštonova početaka razgovora, navodeći da je i fotografija nakon postizanja prvog Briselskog sporazuma sama po sebi slala jaku poruku.
Ističe da od predstavnika dve strane ni u jednom trenutku nije traženo da prelaze crvene linije koje su imali — da od Srbije nije traženo da prizna Kosovo, niti od Kosova da sebe negira kao državu.
Govoreći o prvom Briselskom sporazumu i činjenici da je od tada prošlo šest godina, a da on nije primenjen, istakla je značaj toga da dogovori budu primenjeni, jer treba da olakšaju život običnih ljudi.
„To je bio prvi sporazum, nikako nije bila ideja da bude i poslednji“, rekla je Eštonova na panelu „Održiva rešenja za Zapadni Balkan“, u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma.
Ljudima treba govoriti kakva će im biti budućnost, posebno mladima, govoriti im o tome da ovaj region treba da bude mesto gde će želeti da nastave život, koji će se uklopiti u jednu širu, optimističniju sliku.
Upitana da li su predstavnici Beograda i Prištine imali tu svest o hitnosti rešavanja pitanja, kaže da nema sumnje da su na razgovore došli sa ozbiljnošću.
„Sami su rekli da su nervozni i to su i bili i počeli su da pričaju o praktičnim elementima, kako mogu da idu napred, da se olakša život ljudima“, rekla je ona.