Stidim se odluke Sinoda — krećemo se u pravcu raskola, tvrdi grčki teolog Nikolaos Savopulos, razočaran odlukom Svetog sinoda Grčke pravoslavne crkve donete na sednici 12. oktobra, kojom je arhiepiskopu atinskom i cele Grčke Jeronimu dato pravo da „nastavi da se bavi pitanjem priznavanja crkve Ukrajine“.
Savopulos upozorava da tokom zasedanja Sinoda nisu poštovani Ustav GPC i sveti kanoni.
„Izvesni izvori iz crvenih krugova tvrde da za donošenje odluke nisu imali dvotrećinsku većinu glasova Svetog sinoda. U zvaničnom saopštenju pominje se da se samo sedam mitropolita nije složilo sa odlukom. Prema informacijama kojima raspolažem, bilo ih je mnogo više nego što je saopšteno“, navodi teolog.
Zvanično priznanje „nove crkve“ Ukrajine će, objašnjava dalje sagovornik Sputnjika, stupiti na snagu samo ukoliko arhiepiskop Jeronim počne da tokom službe pominje Epifanija, poglavara „nove crkve“ Ukrajine.
Sa njim se slaže i sveštenik, profesor teologije na Teološkom fakultetu Univerziteta „Aristotel“ u Solunu i istoričar Teodor Zisis, koji tvrdi da je priznanje velika greška Sinoda, a sama procedura na zasedanju Sinoda, bez glasanja, nepravilna.
Situacija bez presedana
„Argumenti, koje je arhiepiskop naveo u izveštaju, netačni su i sa teološke i sa istorijske tačke gledišta. Polazeći od lažnih argumenata, Grčka pravoslavna crkva je bezrazložno priznala autokefalnost (ukrajinske crkve). U okviru vaseljenske pravoslavne crkve dešavaju se potresi koje je trebalo izbegavati“, konstatovao je Zisis.
On ističe da je situacija sa kojom se pravoslavlje suočava bez presedana.
„Ne znam kako će reagovati ostale pomesne pravoslavne crkve. Verujem da će mnoge uporno podržavati mitropolita kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve Onufrija. Drugi će biti primorani da slede primer Grčke pravoslavne crkve“, objašnjava Zisis.
Istovremeno, on smatra da će kanonska UPC imati problema sa Grčkom pravoslavnom crkvom, kao i da će se Moskovska patrijaršija distancirati od Grčke.
„Imaće problema sa nama. Budući da duhovno komuniciramo sa raskolnicima i sami postajemo raskolnici. Mislim da će Ruska pravoslavna crkva prekinuti veze sa Grčkom pravoslavnom crkvom, kao što se dogodilo i sa Carigradskom patrijaršijom. To će se odraziti i na verski turizam ruskih hodočasnika u Grčku. Situacija postaje sve komplikovanija“, izričit je profesor.
On naglašava da autokefalnost ukrajinske nekanonske crkve ne bi trebalo odobriti, kao i da se u tom stavu ne treba rukovoditi etničkim kriterijumima, jer se vera mora staviti iznad nacije.
„Grci, Rusi, Rumuni, Gruzini — mi smo jedno, pravoslavci. Nažalost, Grčka pravoslavna crkva je delovala na osnovu etničkih, nacionalističkih, a ne pravoslavnih, kanonskih i sabornih aspekata“, dodao je profesor.
Kiparski arhiepiskop pokušao da posreduje
Zisis takođe smatra da se Vaseljenska patrijaršija neće dogovoriti sa Moskovskom patrijaršijom.
„Kiparski arhiepiskop je pokušao da istupi kao posrednik kako bi se pronašlo rešenje, ali je na kraju samo dobio ukor carigradskog patrijarha. Samo ako stvari postanu još gore i dovedu do potpune podele, možda će se tada zamisliti nad rešenjem tih neslaganja“, konstatovao je teolog.
Prema njegovom mišljenju, da Grčka pravoslavna crkva nije donela takvu odluku, možda bi vaseljenski patrijarh shvatio da nije u pravu.
„Sada mu je Grčka pravoslavna crkva dala pravo da počne da vrši pritisak na druge pomesne crkve sa ciljem priznanja autokefalnosti. Ista situacija se dogodila prilikom procesa usvajanja novog sistema računanja vremena, kada su političke sile vršile pritisak na crkvu. Podelili smo crkveni kalendar, zbog čega se praznici u Grčkoj, Jerusalimu i na Svetoj Gori slave različitim danima“, zaključuje Zisis.
Teška situacija u pravoslavlju
Slično mišljenje o odluci Grčke pravoslavne crkve deli i teolog, član Bratstva teologa „Sotir“ Stavros Bozovitis, koji ocenjuje da je u pravoslavnom svetu nastupila teška situacija nakon odluke Grčke pravoslavne crkve.
„Pitanje jedinstva je najosnovnije i jedno od najtežih. Pomesne pravoslavne crkve, dobrovoljno ili nehotice, postaju geopolitički instrumenti“, ističe on.
Komentarišući umešanost SAD u odluku Grčke pravoslavne crkve, Bozovitis kaže da se crkva koristi u igrama protiv Rusije.
„SAD protiv Rusije, NATO protiv Rusije. Oni koriste crkvu u tim igrama. SAD se vode svojim interesima, isto kao i po pitanju Makedonije. Njih ne zanima crkva“, zaključuje Bozovitis.