NATO upozorava na posledice američkih sankcija protiv „Severnog toka 2“

Moguće američke sankcije koje su usmerene protiv gasovoda „Severni tok 2“ mogle bi da oslabe odnose Vašingtona sa Evropom, jer deo evropskih zemalja i dalje podržava taj projekat, navodi se u jednom od izveštaja koji su pripremljeni za jesenje zasedanje Parlamentarne skupštine NATO.
Sputnik

Autor izveštaja pod nazivom „Ekonomske sankcije kao instrument spoljne politike“ je Norvežanin Kristijan Tibring Gjede. U jednom delu izveštaja on se dotakao i sankcija protiv Rusije.

Autor je podsetio da su američki senatori krajem avgusta razmatrali nacrt zakona kojim se predviđa uvođenje ograničenja za kompanije i lica koja su uključena u izgradnju „Severnog toka 2“.

Predlog zakona treba da prođe glasanje Senata i Predstavničkog doma, pre nego što predsednik dobije mogućnost da ga potpiše kao zakon. Ipak, on je izazvao ozbiljnu zabrinutost u Evropi, koja je podeljena na zemlje koje podržavaju i zemlje koje ne podržavaju gasovod. Sankcije mogu uticati i na druge ruske gasovode, kao što je „Turski tok“, objašnjeno je u izveštaju.

Autor dokumenta takođe naglašava da su mere koje su SAD već preduzele prouzrokovale „određenu transatlantsku napetost“. Te mere omogućavaju američkoj administraciji da primenjuje sankcije na kompanije koje nisu američke, a koje sarađuju sa Rusijom u oblasti proizvodnje nafte ili modernizacije cevovoda.

„Očigledno je da ni Evropu ni Severnu Ameriku ne zanima činjenica da bi politika sankcija protiv Rusije mogla narušiti transatlantsku solidarnost i upravo zbog toga su konsultacije o takvim pitanjima od izuzetnog značaja“, smatra Tibring Gjede.

Jesenja sednica Parlamentarne skupštine NATO biće održana od 11. do 14. oktobra u Londonu. Na osnovu nacrta rezolucija i izveštaja koje će biti razmatrane tokom zasedanja, biće pripremljene političke preporuke koje će se proslediti Severnoatlantskom savetu.

Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obala Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Planirano je da gasovod prođe kroz teritorijalne vode ili isključive ekonomske zone Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke, a trebalo bi da bude završen do kraja ove godine. Danska je jedina država koja još nije izdala dozvolu za njegovu izgradnju.

Komentar