Anonimni uzbunjivač, za koga se ispostavilo da je zvaničnik američke Centralne obaveštajne agencije, podneo je prijavu protiv Trampa, sa tvrdnjom da je zloupotrebio svoju funkciju pokušajem da „stranu zemlju privoli da se umeša“ u predsedničke izbore u SAD iduće godine.
I to tako što je od predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog u telefonskom razgovoru 25. jula zatražio da istraži ulogu koju je krajem 2015. i početkom 2016. godine tadašnji potpredsednik SAD i vodeći među predsedničkim kandidatima demokrata Džozef Bajden imao u smenjivanju ukrajinskog tužioca Viktora Šokina — koji je istraživao poslovanje kompanije „Burizma“, u čijem je bordu direktora sedeo Džozefov sin Hanter Bajden, uz platu od 50.000 dolara mesečno.
Ova prijava „uzbunjivača“ iz CIA poslužila je demokratama da prošle nedelje pokrenu proceduru impičmenta — opoziva Donalda Trampa sa predsedničke funkcije. Čitava stvar je u javnost lansirana preko „Vašington posta“, lista u vlasništvu Džefa Bezosa, koji je, preko svoje kompanije „Amazon“, sa CIA povezan ugovorom vrednim 600 miliona dolara.
Tramp, sa svoje strane, uzvraća: „Što više saznajem, dolazim do zaključka da ovo što se sada događa nije impičment, već puč, čiji je cilj da se narodu oduzmu njegova moć, njegovi glasovi (...) i bogomdana prava građana Sjedinjenih Američkih Država“.
Štaviše, dodaće Tramp, „kao predsednik Sjedinjenih Država imam apsolutno pravo, možda čak i dužnost, da istražim korupciju, što uključuje i pozive drugim državama da nam pomognu“. A među državama čiju je pomoć u istrazi korupcije Bajdenovih Tramp i javno zatražio, pored Ukrajine, jeste i Kina, u kojoj je Hanter Bajden 2013. godine pokrenuo investicioni fond, samo 10 dana pošto ju je posetio u sklopu zvanične delegacije koju je predvodio njegov otac Džozef, tadašnji potpredsednik SAD...
Šta se to događa u Vašingtonu? Da li je u toku procedura impičmenta, ili pokušaj puča? Da li je Tramp ucenjivao Zelenskog, ili su Bajdenovi korumpirani do srži? I kako će sve ovo uticati na uzavrelu političku atmosferu u Americi, uoči predsedničkih izbora iduće godine?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali politikolog Aleksandar Pavić i diplomata Zoran Milivojević.
„Ovo jeste puč, koji traje još od Trampovog izbora za predsednika. Još od tada Demokratska partija i čitav liberalni establišment, potpomognuti mnogim neokonzervativcima, zajedno sa medijskim establišmentom i ’dubokom državom‘, pokušavaju da ospore Trampov izbor“, kaže Aleksandar Pavić i podseća da je Trampov prvi savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Flin bio prinuđen da podnese ostavku, „pa je lansirana istraga navodnog ruskog mešanja, koju je dve godine vodio specijalni tužilac Robert Maler i koja nije dala priželjkivani rezultat, da bi sada bila izmišljena ova afera oko razgovora Trampa i Zelenskog“.
Pritom, ukazuje Pavić, „sada se ne koriste procedure koje su korišćene u slučajevima opoziva Bila Klintona i Ričarda Niksona, čime je Tramp uskraćen za mogućnost ispitivanja svedoka optužbe i izvođenja svedoka odbrane, ukratko — oduzima mu se mogućnost da se brani“, što dodatno učvršćuje utisak da je zbilja reč o svojevrsnom puču, koji se sprovodi zloupotrebom institucija sistema.
„Ovo je poslednji ozbiljan pokušaj da se Tramp skloni pre izbora i da se predupredi mogućnost da on dobije drugi mandat, kako bi se struktura, koja je njegovim izborom izgubila pozicije, vratila na političku scenu i nastavila da vodi politiku kakvu su vodile prethodne tri administracije“, smatra Zoran Milivojević, napominjući da „epizoda oko Džozefa Bajdena jako dobro pokazuje u kakvom se stanju nalazi Demokratska partija — bilo bi potpuno prirodno da ona bude zainteresovana za istragu korupcije, čak i ako to uključuje njenog kandidata. Naravno, ako su demokrate zaista ono za šta se predstavljaju, i u Americi i u svetu“.
Iako je slučaj Džozefa Bajdena isturen u prvi plan, objavljeni transkript „spornog“ razgovora Trampa i Zelenskog pokazuje da je američki predsednik imao još jedan zahtev — osim Bajdena, američki predsednik tražio je da Ukrajina istraži i ulogu koju je Ukrajina imala u „Rašagejtu“, aferi u kojoj je trebalo dokazati umešanost Vladimira Putina u Trampov izbor, a sve je više dokaza da su u kreiranju te afere, preko Ukrajine, učestvovale i obaveštajne i paraobaveštajne strukture iz SAD, Velike Britanije, Australije...
S tim u vezi „Vašington post“ otkriva da je državni tužilac SAD Vilijem Bar ubrzao istragu protiv CIA i FBI, povodom prisluškivanja Trampove predsedničke kampanje 2016. godine, a „Vol strit džornal“ u jednom komentaru tvrdi da „demokrate žele da spreče Bara da istraži ono što se dogodilo 2016. godine“...
„Tramp je u tom razgovoru sa Zelenskim spomenuo i čuveni kompjuterski server, s koga su skinuti dokumenti Demokratske partije, koji su završili na ’Vikiliksu‘, kome FBI nije imao pristup, već ga je veštačila firma ’Kraudstrajk‘, na čijem su čelu ukrajinski biznismeni“, objašnjava Aleksandar Pavić i dodaje: „Nepristrasno veštačenje bi pokazalo da taj server uopšte nije bio hakovan, nego da su podaci sa njega bili skinuti fizičkim putem, što potpuno ruši zvanični narativ i razotkriva ulogu američkih obaveštajnih i bezbednosnih službi u miniranju Trampove kampanje 2016. godine. Upravo zbog ovog Trampovog zahteva Zelenskom, a ne zbog Bajdena, sada se upalila crvena lampica kod svih ovih struktura u američkoj obaveštajnoj zajednici. Ovom aferom oni pokušavaju da skrenu pažnju sa sopstvenih mahinacija u vezi sa izborima 2016. godine“.
Šta sledi?
„Suštinsko je pitanje kako će se završiti priča oko impičmenta. Demokrate sada nemaju izlaznu varijantu i moraju da idu do kraja, jer će sve drugo predstavljati njihov poraz i pre izbora“, uveren je Zoran Milivojević.
„Moguće je da forsiranje impičmenta predstavlja glavnu strategiju demokrata za predstojeće predsedničke izbore. Oni će, uz medijsku mašineriju kojom raspolažu, pokušati da kriminalizuju Trampa i bez presude, što je nama dobro poznat metod, jer, zapravo, nemaju ništa drugo da ponude“, dodaje Aleksandar Pavić.
A ova haotična situacija imaće i direktnih posledica na američku spoljnu politiku u periodu koji nam predstoji do novembra iduće godine i predsedničkih izbora koji će tada biti održani.
„Spoljna politika SAD će do izbora ostati nekonzistentna, kao što je bila i do sada, budući da je očigledno da se njome upravlja iz više centara — kao što može da se vidi i iz praktično istovremenog imenovanja Metjua Palmera i Ričarda Grenela za specijalne predstavnike za naš region, zbog čega mi sad ne znamo sa kim treba da razgovaramo“, predviđa Milivojević.
„U Americi sada ne postoji konsenzus za bilo kakvu veću akciju bilo gde u svetu. Sa druge strane, i pre nego što je Trampu položaj bio ovako ugrožen, bilo je situacija u kojima je on bio prisiljavan na akciju kakvu nije želeo, kao u Siriji. Nešto slično može da se desi i sada — da elementi duboke države, dok je pažnja usmerena na unutrašnju političku borbu u SAD, izazovu neki incident negde u svetu i da Tramp bude primoran da reaguje. A to znači da je unutrašnja nestabilnost u, i dalje, najmoćnijoj zemlji sveta, u ovom trenutku, izuzetno opasna i po svetski mir“, zaključuje u upozoravajućem tonu Aleksandar Pavić.