Nevladine organizacije koje „seju slobodu“ širom sveta tvrde da su istočne NVO u stvari „vladine organizacije“ i da su zadužene da spreče kritiku lošeg stanja ljudskih prava u bivšim zemljama SSSR-a.
Tako, na primer, stižu optužbe da su nevladine organizacije koje finansira ruska vlada na jednoj konferenciji u organizaciji OEBS-a u Varšavi branile ciljeve Kremlja na Krimu, čime se, kako su naveli, „oduzima vreme za diskusiju ’pravim NVO‘ i smanjuje uticaj njihovih izjava, saopštila je Helsinška komisija SAD“.
Znači, za njih postoje samo NVO koje saopštavaju jednu „istinu“ i samo njima treba obezbediti dovoljno vremena da iznesu svoje stave. Sve druge treba — ućutkati.
Dupli standardi
Postavlja se, na primer, pitanje zbog čega neka nevladina organizacija koja se zalaže za unapređenje ljudskih prava krimskih Tatara i koja je podržala prisajedinjenje Krima Rusiji, ima manje legitimiteta da se zalaže za svoje ciljeve od Hjuman rajts voča?
Radi se o zloupotrebi humanitarne priče i duplim standardima Zapada, ocenjuje za Sputnjik analitičar Dragomir Anđelković.
„Stvar je u tome da su zapadni centri moći odavno osmislili koncept nevladinih organizacija pod kontrolom države, odnosno u funkciji geopolitičkih interesa tih država i te nevladine organizacije su važno sredstvo njihove meke moći. Već skoro pola veka na taj način se SAD i druge zapadne zemlje mešaju u tuđu unutrašnju politiku, u globalnim razmerama stvaraju privid da se ne radi o njihovim interesima, već o borbi za ljudska prava, demokratiju i slično“, ističe on.
Meka moć, ništa novo
Kada se detaljnije pogleda, vidi se da su te nevladine organizacije finansirane iz budžeta zapadnih država i povezane su sa, kako Anđelković kaže, evroatlantskom elitom koja kontroliše vlast u zapadnim državama.
„Rusija se poslednjih godina otrgla i počela je sama da primenjuje meku moć i da ne radi ništa novo, samo da primenjuje zapadne recepte u borbi za svoje geopolitičke interese. I taj isti Zapad koji je to godinama i decenijama koristio, odjednom je u šoku, jer je neko drugi počeo da upotrebljava njegov instrument jednako vešto!? Rusija, i ne samo ona, uspevaju da pariraju Americi i Amerika odjednom počinje da priča da je to problem, da je to zloupotreba koncepta civilnog društva, ljudskih prava i slično“, kaže Anđelković.
Radi se o licemerju i optužbi tipa kada lopov viče „drž‘te lopova“, dodaje sagovornik Sputnjika i poentira da ne treba da čudi da su sada problem nevladine organizacije iz Rusije, kada su zapadne vlade svojoj javnosti uspele da proture priču o humanitarnom bombardovanju Jugoslavije.
Šta je zadatak NVO?
Civilni sektor se bavi kritikom vlada u zemljama u kojima postoji, ne zbog rušenja tih vlada, već zbog unapređenja života na svim poljima, od ljudskih prava do zaštite životne sredine, kaže politički analitičar Cvijetin Milivojević.
„Dakle, za misiju bi trebalo ne da budu rušitelji nekih i protežeri drugih vlada, nego da otvaraju neke probleme u koje čista politika ne želi iz čisto pragmatičnih razloga da uđe. Kao što znate, političari su svugde u svetu u permanentnoj izbornoj kampanji, neke teme žele da skrajnu, a otvaraju one koje im idu u prilog. To je suština priče. Kod nas se smatra da je nevladin sektor kao neka vrsta mantre koja je stigla sa Zapada, po pravilu nešto što protežira ono što su zapadne vrednosti u svakom smislu reči, a kritikuje nešto što je asocijacija na bivši Istok, odnosno u ovom trenutku na Rusiju, kao ostatak tog Istoka“, objašnjava on.
I u Srbiji, kao i u istočnoevropskim zemljama „prirodno“ je da nevladin sektor kritikuje režime, na primer u Rusiji i njoj bliskim zemljama, dok istovremeno bespogovorno hvali režime na zapadu.
Rusija ima specifičan zakon o nevladinom sektoru, napominje naš sagovornik, u pokušaju da zaštiti svoje tržište građanskih ideja od prekomernog uticaja lažnih nevladinih organizacija, ali svuda su lokalne nevladine organizacije eksponenti ili velikih fondacija, ili velikih nevladinih organizacija iza kojih stoje vlade velikih sila.
„Najpoznatiji borci za ljudska prava na ovim prostorima, pa u istočnoj Evropi, čak i u onom delu istočne Evrope koji je već ušao u EU, jesu neki fondovi Džordža Soroša koji se bore navodno za ljudska i građanska prava i za otvoreno društvo u tim zemljama, a u stvari iza njih faktički stoji režim, odnosno zvanična politika SAD“, kaže Milivojević.
Uz napomenu da se ono što govori ne odnosi na one nevladine organizacije koje zaista otvaraju životne teme, već na parapolitičke nevladine organizacije, naš sagovornik napominje da se najglasniji deo nevladinog sektora veoma često ponaša kao rušitelj režima u pojedinim zemljama, ne samo u Evropi, nego i u Aziji i Africi.