Otvaranju su prisustvovali predstavnici Grada Beograda i Ambasade Ruske Federacije u Srbiji.
Pomoćnik gradonačelnika Beograda Andrija Mladenović rekao je tom prilikom da je spomenik Nikolaju Krasnovu ujedno i spomenik velikom broju ruskih emigranata koji su došli u našu zemlju posle završetka rata.
„Ovo je i spomenik svima njima koji su ostavili veliki trag ovde i dali svoj doprinos našoj zemlji u svim oblastima“, rekao je Mladenović na ceremoniji početka radova.
On je naveo da su uticaj i delo Krasnova posebno vezani za srpsko-ruske odnose u prošlom veku, dodajući da je njegova uloga u povezivanju srpsko-ruskih odnosa od velikog značaja.
„Rusi slobodno mogu da kažu da je on ruski arhitekta, ali i mi možemo da kažemo da je on srpski arhitekta jer je ostavio traga ne samo u Beogradu, nego i u celoj Srbiji“, istakao je on.
Grad je, kako je rekao, odlučio da se velikom čoveku oduži podizanjem spomenika prekoputa zgrade koju je on projektovao — Arhiva Srbije.
„U okolnostima burne istorije, moramo da se setimo onih koji su nam mnogo značili. Spomenik će podsećati na čoveka koji je morao da napusti svoju zemlju i napravi ovde utočište“, zaključio je on.
Spomenik će biti urađen prema idejnom rešenju vajara Nebojše Savovića, čiji je rad odabrao Odbor za podizanje spomenika Krasnovu. Prema zamisli vajara, spomenik predstavlja figuru ruskog arhitekte, koji sedi za stolom.
Autor odabranog rešenja, vajar Savović već osam godina angažovan je na izradi mermerne ornamentike Hrama Svetog Save u Beogradu, te je u stručnim krugovima poznat po izražavanju u kamenu.
Njegove skulpture galerijskog formata, izvedene u kamenu, nalaze se u galerijskim i privatnim zbirkama u Srbiji i inostranstvu. Autor je značajnih memorijalnih i ambijentalnih skulptorskih dela u Srbiji i zemljama okruženja, i dobitnik više nagrada.