Na osnovu monitoringa od 20 godina, najčistije su rečice u brdsko-planinskim predelima istočne, jugoistočne i zapadne Srbije, prenosi RTS. Gde je voda najlošijeg kvaliteta i šta mora da se uradi?
Analizom 25 hiljada uzoraka sa 248 mernih mesta, od onih koji su okarakterisani kao veoma loši, 79 odsto je u Vojvodini.
„U najgorih 10 ubedljivo najzastupljeniji su profili i reke s teritorije Vojvodine. Tome se pridružuje i Borska reka. Taj kvalitet pripada kvalitetu otvorenog kolektora kanalske otpadne vode“, kaže dr Nebojša Veljković, načelnik Odeljenja za monitoring kvaliteta vode u Agenciji za zaštitu životne sredine.
Najčistija je Kozaračka reka, pritoka Južne Morave.
„Najveće greške koje pravimo su često nekontrolisani procesi zagađenja voda, zatim neprimeren način korišćenja akvatičnih ekosistema u brdsko-planinskom regionu, kao što je recimo gradnja malih hidroelektrana derivacionog tipa, nekontrolisana urbanizacija“, kaže prof. Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta.
Kanalizacionom mrežom je obuhvaćeno tek nešto više od polovine stanovništva, dok je manje od 10 odsto stanovništva obuhvaćeno nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda.
Srbija se obavezala da do 2040. godine izgradi sva postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda za naselja sa više od dve hiljade stanovnika.
„Za izgradnju uređaja za prečišćavanje operišemo sa nekih 4,3 milijarde evra. Zatim, tu je vodosnabdevanje, obezbeđivanje dovoljnih količina zdrave pijaće vode, zatim zaštitni objekti od poplava“, kaže Nataša Milić, v. d. direktora Republičke direkcije za vode.
Strategijom upravljanja vodama predviđeno je da je za dobro funkcionisanje i razvoj sektora voda u naredne dve decenije potrebno obezbediti 20 milijardi evra.