Nakon izjave zamenika ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Rjabkova, koji je rekao da je Moskva predložila da se sednica Prvog komiteta Generalne skupštine UN ne održi u SAD, oglasio se i stalni predstavnik Rusije u međunarodnim organizacijama u Beču Mihail Uljanov. On je smatra da postoji mogućnost delimičnog prenošenja aktivnosti Generalne skupštine UN iz Sjedinjenih Država.
Ruski diplomata je objasnio da organi Ujedinjenih nacija ne sede samo u Njujorku, već i u dva evropska centra — u Beču i Ženevi, i da oba grada imaju svu potrebnu infrastrukturu.
Potrebna odluka Generalne skupštine UN
Bivši zamenik generalnog sekretara UN Sergej Ordžonikidze smatra, međutim, da je ova ruska ideja teško izvodljiva.
„Za to je potrebna odluka Generalne skupštine UN, a ne mislim da će ona takvu odluku doneti, čak ni prostom većinom“, objašnjava Ordžonikidze za Sputnjik.
On kaže da nije prvi put da se to pitanje postavlja: Amerikanci svojevremeno nisu puštali predstavnike arapskih zemalja, kada su se 70-ih godina prošlog veka zaoštrili njihovi odnosi sa Izraelom, kao ni predstavnike velikog broja drugih zemalja koje su vodile politiku koja im nije bila po volji.
„To jeste grubo kršenje Sporazuma iz 1946. godine o sedištu UN, u kome se kaže da su SAD dužne da omoguće neometan pristup predstavnika članica UN na teritoriju sedišta Svetske organizacije“, konstatuje diplomata.
Ordžonikidze se priseća da se, u vreme kada je bio zamenik generalnog sekretara UN, razmišljalo da se sednica Generalne skupštine održi u Ženevi, zato što je u zgradi u Njujorku bio u toku remont.
„Međutim, u Ženevi nema tako velikih prostorija, niti mogućnosti da se smeste predstavnici država u hotele — Švajcarska je mala zemlja, a Ženeva mali grad. Beč je veći, ali tamo je već smešten ogroman broj službenika Međunarodne agencije za atomsku energiju“, zaključuje Ordžonikidze.
Izdržavanje UN skupo i komplikovano
Politikolog Jurij Svetov smatra da se Ženeva i Beč logično nameću, zato što je u Ženevi evropsko sedište UN, dok je Beč centar mnogih međunarodnih organizacija, ali dodaje da su slabi izgledi da će predlog Moskve biti prihvaćen.
On podseća da nije prvi put da SAD, uprkos preuzetim obavezama u vezi sa UN, nekome ne izdaju vizu.
„Nekako smo brzo zaboravili skoriji slučaj Valentine Matvijenko, kada predsednicu Saveta Federacije nisu pustili u SAD na konferenciju pod okriljem UN. Sve se završilo tako što su joj dali vizu, po kojoj je u Njujorku mogla da boravi samo u zgradi UN i nigde više. Amerikanci su takve stvari radili i radiće. Oni odlično shvataju da u ovom trenutku nema zemlje koja bi preuzela na sebe izdržavanje UN. To je skupo i komplikovano“, upozorava Svetov, napominjući da Sjedinjenim Državama sedište UN donosi i značajne prihode, jer ljudi tamo rade i troše novac, a na konferencije na Ist riveru dolazi mnogo gostiju.
Sa druge strane, tamo gde im to ne odgovara, kao što je slučaj sa Uneskom ili Savetom za ljudska prava, SAD izlaze iz tih organizacija, i ne plaćaju doprinose za njih.
Maksim Žarov, politički analitičar, smatra da, kada je reč o ruskoj inicijativi, presudnu ulogu ima stav članova Saveta Bezbednosti.
„Lično mislim da bi za Kinu bilo dobro da podrži ideju zamenika šefa ruske diplomatije. Što se tiče ostalih članova SB UN, ne verujem da bi se oni pridružili ruskoj inicijativi. Situacija oko Irana, kao i oko nekih drugih međunarodnih pitanja, pokazuje da je SB već odavno podeljen, a konsolidovan stav ove institucije postaje prava retkost“, opisuje situaciju Žarov.
Šta je predlagao Staljin?
Aleksandar Konjkov, politički analitičar, kaže da se tokom 40-ih godina prošlog veka vodila ozbiljna rasprava o tome gde treba da se nalazi sedište UN, a podseća da je Lavrov nedavno ispričao da je Staljin predlagao da to bude u Sočiju.
Ključni princip ove organizacije je — neutralnost, a Konjkov naglašava da je Amerika garantovala da će to poštovati i da politika neće uticati na funkcionisanje UN, kao i da će pristup Svetskoj organizaciji biti garantovan svima, bez obzira na političke stavove.
„Međutim, svedoci smo da Amerika sada krši obećanje“, dodaje on.
Konjkov dodaje da inicijativu Rjabkova ne treba shvatati bukvalno, zato što je, racionalno gledano, veoma kompleksno preseliti sednice komiteta GS UN iz Amerike.
„Izjava Rjabkova je, pre svega, poruka zemljama koje su već na svojoj koži osetile kako izgleda ’američki diplomatski rat‘. Odluka SAD da ne izdaju vizu nekim članovima ruske delegacije je ponovo pokrenula pitanje — kako funkcioniše UN u savremenim uslovima i zašto Amerika ne poštuje pravila međunarodne zajednice, između ostalog, i kada se rešavaju pitanja koja se tiču rata i mira“, objašnjava ekspert.
Dmitrij Žuravljov, politički analitičar, kaže da Amerika smatra da je jedini svetski lider, ali da UN nisu deo Amerike. On dodaje da je teško predvideti kako će svetska zajednica reagovati na rusku inicijativu, ali je činjenica da je „za Ameriku UN stvar prošlosti — kao da ova organizacija nije pomogla čovečanstvu da izbegne veliki broj problema“.