Naš sagovornik je u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“ rekao da su svi razgovori predsednika Srbije i šefa diplomatije sa svetskim zvaničnicima ovih dana u Njujorku deo priprema za jesen, kada će Srbija tražiti način i format da se krene u intenzivnije rešavanje pitanja Kosova i Metohije.
Na osnovu onoga što se čulo na Ist Riveru može se zaključiti, prema mišljenju Tanaskovića, da se još opipava puls, a da za sada nema konkretnog nagoveštaja šta bi mogao da bude put ka rešenju zamršenog kosovskog procesa.
Zamka sa taksama
Ipak, Tanasković naglašava da sazreva svest da dijalog ne bi smeo dugo da bude blokiran.
„Svi prihvataju da prištinske takse krše međunarodne sporazume, ali niko nije najavio nikakve sankcije Prištini, ako se one ne ukinu. Sada je ukidanje taksi preduslov za nastavak dijaloga, što i nije dobro, jer se stvara atmosfera da će jednog dana kada se one ukinu (ili suspenduju kako to kažu Amerikanci) prištinski lideri dobiti poene, kao da su učinili gest dobre volje. A njihovi pokrovitelji će pokazati da uvažavaju Beograd u nečemu što ne treba uopšte da bude tema. Tako u drugi plan odlazi sve ono što je prethodilo taksama i zato je važno, ako one budu ukinute i razgovori budu nastavljeni, da se vidi od čega će dijalog krenuti. Da li će se zaboraviti da nije formirana ZSO, ali jeste ’vojska‘ Kosova“, rekao je Tanasković.
Šta je prioritet Prištine — Interpol ili Unesko?
Za 22. oktobar je zakazana sednica Skupštine Unesko u Parizu, na kojoj se očekuje da će Priština podneti zahtev za članstvo u toj organizaciji. Naš sagovornik kaže da je još 2015. godine, na sednici na kojoj se glasalo za članstvo Prištine u Unesku, osetio da je klatno počelo da se pomera na drugu stranu i da od tada ukupni međunarodni odnosi i celina međunarodne zajednice ne izgledaju kao ranije.
„Moj osećaj je da se Priština koncentrisala na članstvo u Interpol, a ne u Unesku, jer smatraju da tu imaju više šansi. U Unesku je sistem glasanja takav da sa ovim brojem država koje su ih priznale nemaju mnogo izgleda da prođu na Generalnoj konferenciji. Mi bismo danas imali više glasova nego 2015. godine, a bilo bi i više uzdržanih. Drugo, bitno je i što su SAD napustile Unesko, Velika Britanija nema više interesovanja za tu organizaciju, a i situacija oko dijaloga ne stimuliše ostale države da im daju glas“, naglasio je Tanasković.
Dolazak Erdogana
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan dolazi u dvodnevnu posetu Srbiji 7. oktobra u pratnji osam ministara. Naš sagovornik, koji je bio ambasador u toj zemlji, kaže da su Turci shvatili da mogu da ostvare mnogo veći uticaj preko ekonomije i kulture, nego političkim pritiscima.
„Nije Ankara promenila svoju politiku prema Balkanu u strategijskom smislu, ali je veoma značajno što su shvatili da ne treba nametati stavove i malo su promenili retoriku“, rekao je Tanasković, uz upozorenje da je Erdogan pozdravio spornu deklaraciju bošnjačke partije SDA, u kojoj se zagovara takozvana republika BiH.
„Očekujem da će se iz Sarajeva pojaviti sva tri člana predsedništva i da će se konačno dogovoriti pokretanje radova na zajedničkom auto-putu. Sa jedne strane to je zdravo i razložno, a sa druge se postavlja pitanje — dokle sve to može da se razvija bez političke podrške. Srbija ima najviše problema, jer je ostali narodi posmatraju kao vinovnika zla i na čiji račun se namiruju sve ostale kalkulacije na Balkanu“, rekao je naš sagovornik.
Tanasković kaže da je normalno što narod u Srbiji to teško prihvata, ali smatra da je mudro forsirati regionalnu ekonomsku saradnju, pogotovo sa Turskom. Ipak, postavlja se pitanje — dokle se može tako ići; sa jedne strane ekonomska saradnja, a sa druge strane insistiranje nekih učesnica te saradnje na kontinuitetu ponašanja, u skladu sa nečim što je protivno interesima najvažnijeg pitanja za Srbiju, a to je Kosovo i Metohija.
Sudbina „mini šengena“ na Balkanu?
Početkom oktobra Srbiju će posetiti i premijeri Severne Makedonije i Albanije Zoran Zaev i Edi Rama zbog sastanka sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na kome će se razgovarati o uklanjanju carinskih barijera. Danas, kaže Tanasković, Kosovo i Albanija su jedinstven etnički prostor, u koji se Srbija teško može uklopiti.
„Ja se sećam mini šengena koji je trebalo da bude uspostavljen između Turske i Sirije. Tadašnji premijer Erdogan i predsednik Sirije Bašar el Asad, kao veliki prijatelji, dogovorili su se da se stvori bliskoistočni šengen, gde bi njihove zemlje bile okosnice, ali pogledajte šta se tamo desilo u međuvremenu. Balkanski šengen lepo zvuči, ali mislim da je, za sada, to apsolutno nerealno i da treba težiti komunikaciji u pogledu robe i ljudi. Da nema nesrećne političke fiksacije na neke teme, ljudi bi na Balkanu videli da im je zajednička budućnost bolja, jer je evropska perspektiva veoma neizvesna“, rekao je bivši ambasador.
Može li patrijarh Irinej u Crnu Goru?
Dan uoči najavljenog obeležavanja 800. godina autokefalnosti SPC i prisustva patrijarha Irineja u manastiru Podostrog, „Crnogorski pokret“ je pozvao državni vrh Crne Gore da svojim autoritetom stane u odbranu državnog i nacionalnog integriteta i digniteta. Tanasković smatra da je „Crnogorski pokret“ stvoren da bi postojao neko u toj zemlji ko može kolektivno, a da nije politička partija, da traži nešto od vlasti, a što ova mora da ispuni.
„Srbi su u Crnoj Gori relativno dobro organizovani, ali nemaju preveliki uticaj na vlast. Uveren sam da u Crnoj Gori svi treba da shvate da je uzaludno udaranje na taj vekovni i snažni srpski pravoslavni identitet velikog dela državljana te zemlje. Stvarnost će pokazati da je bilo kakav drugi put bezizgledan i da će se sve vratiti ’poznaniju prava‘, kao što je to rekao Njegoš“, zaključio je diplomata Darko Tanasković.