Brazilski geolog izvršio je analizu područja gde se stari grad nalazio kako bi pronašao tektonske pukotine — otkrića su bila iznenađujuća.
Kako je naučnik objasnio tokom konferencije Geološkog društva Amerike, koja je održana u Feniksu, te pukotine se dramatično razlikuju po veličini: neke od njih su toliko velike i dugačke da čak određuju pravac toka lokalnih reka.
Menegat je otkrio da te pukotine prate dva glavna smera: od severoistoka ka jugozapadu i u suprotnom smeru. Na taj način, pukotine stvaraju oblik iks i Maču Pikču je tačno na mestu preseka.
Istraživač sugeriše da su sve gradske strukture izgrađene na osnovu tog obrasca.
Ceo grad ima isti obrazac kao i pukotine u zemlji, što je gradu dalo nepremostive prednosti. Prvo, na tim mestima se kamenje lakše vadilo, naglašava Menegat.
Pored toga, propusti na tlu pomagali su usmeravanju vode iz rastopljenog leda ili kiše u grad, stvarajući stabilan izvor slatke vode. Istovremeno, tokom oluja i obilnih padavina pukotine su pomagale da se višak vode brže isuši.
„Otprilike dve trećine napora uloženog u izgradnju svetilišta odnosilo se na odvode ispod površine. Pukotine su pomogle očuvanju ovog mesta“, rekao je geolog.
Takođe, zidajući grad na tako visokom mestu, Inke su se zaštitile od lavina i klizišta koja su toliko uobičajena u Andima.