To su najmoćniji i najuporniji vetrovi na Zemlji.
Ali oni su istovremeno od velikog značaja za ostatak planete, čak i za ona mesta u kojima nikada nema snega.
To se dešava zato što ovi žestoki vetrovi — koji se kreću u smeru kazaljke na satu oko antarktičkog kontinenta — pokreću najveću okeansku struju koju je izazvao vetar na površini naše planete. Čak je u stanju da izazove najmoćnije ciklone i oluje na svetu.
Iako izgleda zastrašujuće, ova struja takođe omogućava životu da napreduje.
Zahvaljujući njoj, mnoštvo hranljivih materija putuje hiljadama kilometara, vetar ih raznosi i tako snabdeva hranom mnoga sićušna stvorenja koja su istovremeno hrana krupnijih bića.
Kako ne postoji kontinent koji ometa put ove struje, struja podiže mase toplog vazduha u atmosferu, koje potom ponovo cirkulišu Atlantskim, Indijskim i Tihim okeanom. Pored toga, prenosi se velika količina ugljen-dioksida.
Dakle, to je fenomen koji nije samo privlačan za ljudsko oko, već je i od vitalnog značaja za planetu.