Globalna pandemija bi za 36 sati odnela 80 miliona ljudi — svet nespreman

Svet je nepripremljen za globalnu pandemiju koja bi, ako bi do nje došlo, mogla za 36 sati da odnese živote i do 80 miliona ljudi i „zbriše“ pet odsto svetske ekonomije, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Sputnik

Neki respiratorni patogen, koji se brzo širi, mogao bi da bude pretnja za veliki deo svetske populacije i da potencijalno usmrti milione ljudi, a ugrožena bi bila cela planeta, piše u prvom izveštaju Odbora SZO za nadzor globalne pripremljenosti.

„Kada bi danas izbila pandemija poput ’španskog gripa‘ iz 1918. godine, posledice bi koštale oko 3.000 milijardi dolara ili pet odsto svetske ekonomije“, procena je Svetske banke.

„U slučaju takve zaraze, danas kada je svetska populacija četiri puta veća i kada se bilo gde u svetu stiže za 36 sati, umrlo bi između 50 i 80 miliona ljudi. Osim visoke smrtnosti, takva pandemija izazvala bi paniku, destabilizovala bi nacionalnu bezbednost i teško bi pogodila globalnu privredu i trgovinu“, piše u izveštaju.

„Globalna pandemija u tom obimu bila bi katastrofalna, stvarajući opštu pustoš, nestabilnost i nesigurnost. Svet je nepripremljen“, navodi SZO, prenosi portal „Medikal ekspres“.

Ponavljanje istorije — za 80 godina, temperature će se povećati za 14 stepeni

Izveštaj poziva na stvaranje sistema za efikasno otkrivanje i kontrolu izbijanja bolesti u okviru proaktivnog delovanja za uspostavljanje globalne pripremljenosti.

„Predugo smo svedoci ciklusa panike i zanemarivanja kada je reč o pandemijama — intenziviramo napore kada postoji ozbiljna pretnja, a zatim brzo zaboravimo na njih kada pretnja nestane. Vreme za konkretne akcije je odavno prošlo“, upozoravaju naučnici.

U izveštaju se preporučuje sedam preventivnih akcija, među kojima su posvećenost i ulaganje napora šefova vlada u rešavanje tog problema, snažan sistem spremnosti u svakoj zemlji, povećanje sredstava i finansijskih podsticaja i jačanje sistema koordinacije Ujedinjenih nacija u toj oblasti.

Zemlje sa lošom infrastrukturom i zdravstvenim sistemom najizloženije su riziku od velikih gubitaka zbog pandemije, ali su ranjive i sve druge države, dodaje se u izveštaju.

SZO predočava da je napredak nauke i tehnologije omogućio unapređenje javnog zdravstva, ali da on istovremeno predstavlja rizik jer ima potencijal za veštačko stvaranje mikroorganizama u laboratorijama, koji mogu da izazovu epidemiju ukoliko bi namerno bili pušteni u svet.

Komentar