Naime, kako javlja agencija AP, Pentagon će izložiti široki spektar vojnih opcija američkom predsedniku Donaldu Trampu, koji razmišlja kako da odgovori na, kako kažu zvaničnici njegove administracije, iranski napad bez presedana na saudijska naftna postrojenja.
Opcije će biti izložene na sastanku u Beloj kući, a među njima je i lista potencijalnih meta za vazdušne udare u Iranu. Tramp će, takođe, biti upozoren da vojna akcija protiv Islamske Republike može da eskalira u rat, rekao je neimenovani američki zvaničnik.
Ovaj sastanak će najverovatnije biti prva prilika za donošenje odluka o tome kako će SAD odgovoriti na napad na svog ključnog bliskoistočnog saveznika, navodi američka agencija. Odgovor SAD bi mogao da obuhvati vojne, političke i ekonomske akcije. Što se tiče vojnih opcija, možda uopšte neće biti nikakvih akcija, a možda će biti vazdušnih udara ili nekih manje vidljivih akcija, kao što su sajber-napadi.
Šta znače planovi Pentagona
Na pitanje da li planovi Pentagona znače da su SAD sve bliže odluci da napadnu Iran, politikolog Aleksandar Pavić odgovara da svaka ozbiljna zemlja i vojska imaju planove, takozvane kontingentne planove za svaku eventualnu situaciju, pogotovo ako je pitanju neka kriza.
„Pentagon bi morao da izađe sa planovima, bez obzira na sve, jer se o tome priča. To jeste opcija, a oni moraju da budu spremni na sve različite opcije. Međutim, činjenica da je ta vest puštena u javnost predstavlja psihološki pritisak na iransko rukovodstvo i to je signal drugima u svetu. To treba da služi za zastrašivanje, možda i za pritisak na saveznike Irana koji sada treba da utiču na Teheran da popusti kako ih Amerikanci ne bi napali. Dakle, ovo sada je u domenu psi-opa, odnosno hibridnog rata, psiholoških operacija“, smatra Pavić.
Kako navodi, činjenica da će Pentagon predočiti američkom predsedniku planove o eventualnom napadu na Iran ne znači da je time automatski dato zeleno svetlo za napad.
„To, dakle, ne treba da bude ništa neobično, jer svaka vojska, ruska, kineska, a nadam se i srpska, ima svoje kontingentne planove za razne slučajeve kriza koji se direktno tiču nacionalne bezbednosti“, ističe Pavić.
Tramp je za diplomatiju
Na pitanje da li zaoštravanje situacije vodi u rat SAD i Irana, naš sagovornik odgovara da je, bez obzira na planove ili želje pojedinaca ili određenih krugova u Vašingtonu, reč predsednika Trampa ipak konačna.
„Što se tiče okruženja američkog predsednika, takozvane vašingtonske močvare kako ga je on nazvao, ono bi sutra htelo da napadne Iran. Međutim, Tramp to neće iz više razloga. Naime, dolazi mu predizborna kampanja i on ne želi da bude uvučen u rat koji očigledno ne može da se dobije, pogotovo ne brzo, a drugo, što su mnogi primetili, njegov instinkt nije rat, njegov instinkt su pregovori. On i dalje nastupa kao biznismen i radije bi da ispregovara nešto veliko i da se time hvali, nego da bude uvučen u neki rat“, primećuje Pavić i dodaje da je Tramp u međuvremenu „pogurao“ da SAD postanu nezavisne od uvoza energenata.
„On može da kaže: ’To nas ne mora da se tiče, mi ne zavisimo od nafte iz Irana, nisu nam potrebni čak ni nafta ni gas iz Saudijske Arabije‘. Dakle, činjenica da je Tramp otpustio Boltona govori da on i dalje traži način da sve ovo vrati nazad u neke diplomatske vode, ali, sa druge strane, ta vašingtonska močvara je tu, a puno toga je i van Trampove kontrole, kako u Pentagonu tako i u CIA. Uvek, na primer, može da se desi da neko napravi napad pod lažnom zastavom, predstavi to kao teroristički napad ili kao akt agresije Irana, dakle nešto na šta Amerika mora da reaguje“, objašnjava Pavić.
Podsetimo, Iran odbacuje optužbe da stoji iza napada na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji i upozorava SAD da bi napad izazvao „totalni rat“ i odmazdu Teherana.