„Naprotiv, među partnerima iz EU intenzivno očijukanje Beograda sa Moskvom žanje kritike“, piše nemački list.
Berlinski dnevnik podseća i na reči izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvida Mekalistera, koji je nedavno upozorio da danom ulaska u EU Srbija mora da napusti druge sporazume poput tog sa Evroazijskom unijom.
List dodaje i da je još jasniji bio šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak, koji je rekao da ovaj korak ne doprinosi putu Srbije ka EU, prenosi „Dojče vele“.
Pozivajući se na pisanje beogradskog „Blica“, „Tagesšpigel“ piše da je u poslednje tri godine usklađenost spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU pala sa 67 na 54 odsto i ocenjuje da će Sporazum sa Evroazijskom unijom dodatno umanjiti taj procenat.
List navodi da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova Vlada, koju naziva „nacionalističko-populističkom“, zvanično privrženi približavanju EU, ali i da postoje razlozi zbog kojih Beograd i „otvoreno evroskeptična provladina štampa“ traže bliskost sa Rusijom, kao i sa Pekingom. Jedan od tih razloga je diplomatska zaštita Moskve u trajnoj borbi za Kosovo, koje Srbija ne priznaje, zaključuje nemački list.
Komentarišući reči šefa srpske diplomatije, koji je izjavio da Srbija još uvek nije ni blizu ulaska u EU, list ocenjuje da se „Srbija zbilja mučno probija kroz pristupni maraton i da sada više niko ni u Briselu ni u Beogradu ne govori da je 2025. godina termin za ulazak u EU“.
„Čak se i srpski ekonomisti pitaju da li su navodne prednosti ulaska u Evroazijsku uniju veće od političke štete u odnosima sa EU. Iako Srbija već sada ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom za 95 odsto svojih izvoznih proizvoda, spoljna trgovina sa istočnim partnerima ostaje skromna“, konstatuje „Tagesšpigel“.
Trgovinska razmena sa zemljama EU čini 63,2 odsto srpske razmene, dok sa pet zemalja Evroazijske unije taj postotak iznosi tek 7,5, napominje nemački list.
„Još uvek Srbija izvozi prilično više svojih dobara u susednu Bosnu i Hercegovinu (7,4 odsto), nego u često mistifikovanu bratsku Rusiju (5,2 odsto)“, zaključuje „Tagešspigel“.