Argentinci su ispunili sve moguće ciljeve, nadmašili sebe i dokazali da je čar košarke baš u činjenici da ne ispadne sve uvek onako kako se ostali nadaju.
Pored toga što su lavovi na terenu, košarkaši Gaučosa i van parketa pokazuju da i pored ogromnog šarenila, mogu da funkcionišu zajedno. I ne samo to, nego da bez problema „melju“ rivale na putu do zlatne medalje do koje mogu da dođu bez ijednog poraza na šampionatu, što bi bio svojevrstan podvig, piše portal „Mocart sport“
Fakundo Kampaco
Krenimo od Fakunda Kampaca, plejmejkera Real Madrida, koji je i sa svojih 180 centimetara u par navrata na ovom prvenstvu uspevao da nadvisi i znatno više i snažnije rivale. Kao i svi ostali Argentinci, Kampaco gaji ogromnu ljubav prema fudbalu, a ističe da je kao mlađi dugo uživao u čarolijama Gaučosa.
„Odrastao sam gledajući Vivalda, Kararija, Kapriju... To su bili čarobnjaci“, rekao je nedavno Faku.
Plejmejker Real Madrida slobodno vreme provodi sa svojim psom veoma zanimljivog izgleda, a uz to zvezda je emisije na Jutjub kanalu argentinskog košarkaškog saveza pod nazivom „U krevetu sa Fakuom“, u kojoj zajedno sa ostalim igračima komentariše zanimljive situacije sa prvenstva. I ne samo ovog, pošto je tradicija počela još pre četiri godine.
Luis Skola
Kako da se ne divimo Luisu Skoli. Čovek koji sa 39 godina igra košarku kao da je tek napunio 20 zaslužuje apsolutno svako poštovanje. A čuveni argentinski košarkaš tvrdi da najveću motivaciju pronalazi u njegovom ocu, Mariju.
„On je glavni razlog zbog kojeg ’ginem’ na terenu“, rekao je Luifa.
Iako je išao rame u rame sa nekim od najvećih velikana košarkaške igre, Skola tvrdi da bi vrlo rado voleo da proćaska sa Markom Zakerbergom, Elonom Maskom ili Bilom Gejtsom. A kada ima slobodnog vremena, Argentinac voli da ode u restoran „Baires“ sa decom. Oni nisu krenuli očevim stopama, već treniraju fudbal u lokalnom Afalpu.
Nikolas Laprovitola
Jedno od najnovijih pojačanja Reala iz Madrida možda nikada ne bi ni zaigralo košarku da nije bilo popularnog crtanog junaka Duška Dugouška. Karijera sjajnog Argentinca započela je iste one večeri kada je zajedno sa majkom, Margaritom Stolbicer, pogledao čuveni „Spejs džem“. Nakon toga, otišao je na prvi trening i sve ostalo je istorija.
Lapro dolazi iz Morona, u slobodno vreme obožava da igra video igre (naročito FIFA) i veliki je navijač Boke, pa kaže da mu je ono finale protiv Rivera odigrano u Madridu jedno od najgorih iskustava u čitavom životu.
Patrisio Garino
Ni Patrisio Garino nije krenuo sportsku karijeru igrajući košarku, već baš kao i većina Argentinaca, jureći fudbalsku loptu na obližnjim terenima. Sa pet godina je „prelomio“ i odlučio da je košarka sport kojim bi želeo da se bavi.
Ali Garino, pored toga što je odličan na košarkaškom terenu, pokazuje i brojna druga interesovanja van njega. Ume da svira klavir, i to veoma uspešno, pošto je nekoliko puta nastupao u Hotelu „Republika“ za brojne svečane zvanice. Jedan je od retkih sa fakultetskom diplomom, pošto je u SAD diplomirao na Univerzitetu „Džordž Vašington“ u oblasti menadžmenta u sportu.
Gabrijel Dek
Argentinska ekipa ne bi bila kompletna bez odličnog Gabrijela Deka, kojeg mnogi u šali zovu „kornjačom“, jer je upravo to njegova omiljena životinja. Ironično ili ne, na njegovoj levoj nozi ima istetoviranog Donatela, jednog od glavnih likova popularne crtane serije „Nindža kornjače“. Rođen je u veoma malom mestu, Kolonija Dora, gde je košarku počeo da igra tako što je ubacivao loptu kroz volan od traktora.
Naravno, igra pod obručima dugo nije bila u njegovim planovima. Isprva je pomagao ocu, koji je radio kao zemljoradnik, tako što je čistio upravo traktore i ostala prevozna sredstva. U slobodno vreme se bavio ribolovom, što čini i sada kada god nađe neki dan viška. Deluje da je baš taj težak put „izbrusio“ borbeni karakter koji Dek i danas gaji.
Nikolas Brusino
Pre sedam godina, karijera Nikolasa Brusina bila je veoma blizu kraja, iako je tek počinjala. Naime, te 2012. godine, lekari su otkrili da argentinski košarkaš ima određenih srčanih problema, koji bi mogli da ga spreče u profesionalnom bavljenju košarkom. Doktori su odradili kateter, sve je leglo na svoje mesto, a Brusino je četiri godine kasnije ostvario veliki san i zaigrao u NBA ligi u dresu Dalas Maveriksa.
Ni on se ne razlikuje mnogo od bilo kog prosečnog Argentinca. Obožava fudbal, navijač je Njuelsa, a kao velikog idola navodi Maksija Rodrigeza, kojem vrlo često šalje poruke preko društvenih mreža.
Markos Delija
Sjajni Delija je u svom rodnom Saladilju imao „trilemu“ ― da li krenuti fudbalskim, košarkaškim ili pak teniskim stopama? Nakon dugog razmatranja odlučio se za ovo drugo i ispostavilo se da zaista nije pogrešio, pošto će moći da ostvari dečački san i okiti se zlatnom medaljom na Svetskom prvenstvu u Kini.
Zanimljivo je da Delija mnogo voli da čita, toliko da ne može da ode na spavanje pre nego što pročita bar jednu stranicu neke knjige. Obožava da sluša rok muziku, koja mu pomaže da se opusti pred sam početak utakmice, a nakon završetka meča voli da odigra i pokoju video igru, te da pusti da adrenalin odradi svoje. Nije zaboravio svoje „teniske“ početke, pa tako kao idola ističe Rodžera Federera, koji mu je, naravno, i omiljeni igrač kada govorimo o „belom“ sportu.
Serhio Ernandez
Vođa čopora je čak 26 godina proveo živeći sa roditeljima. Selektor argentinske reprezentacije se tek tada rastao od roditeljske kuće i odlučio da je vreme da se osamostali. No eto, 29 godina kasnije ima priliku da napravi jedno od najvećih iznenađenja u poslednjih nekoliko decenija i dođe do titule prvaka sveta u košarci.
Veoma interesantno deluje činjenica da Ernandez obožava da gleda španske telenovele, a slobodno vreme ponekad prekrati odlaskom na pecanje. Pre osam godina zapao je u veliku krizu i zamalo je napustio košarku, ali sada se na sve to osvrće u šaljivom tonu. Definitivno za to ima valjan razlog.