Uprkos tvrdnji o završetku rata, Lavrov je i sam ukazao na to da pojedina žarišta napetosti postoje, ali samo na teritorijama koje ne kontrolišu sirijske vlasti, poput Idliba i istočne obale Eufrata. Ipak, kako je dodao, zemlja se postepeno vraća u normalu, usled čega dolaze do izražaja zadaci pružanja humanitarne pomoći i unapređenja političkog procesa zarad dugoročne stabilizacije zemlje.
Međutim, da još ima problema na terenu ističe i stručnjak za Bliski istok Anatolij Nesmijan. On naglašava da glavni problem u Siriji nije rešen, a to je uspostavljanje njenog teritorijalnog integriteta. Naime, Sirija je i dalje podeljena u tri takozvane okupacione zone koju drže tri zemlje — Turska, Rusija i SAD.
„Svaka od tih zona ima poseban strateški značaj, zato je nemoguće reći ko trenutno kontroliše Siriju“, poručuje on. Sa druge strane, kada je reč o bilansu stanja, navodi Nesmijan, treba pomenuti da je Siriju zbog rata napustilo 4,5 miliona ljudi koji se vode kao izbeglice, dok se oko osam miliona građana vode kao interno raseljena lica.
Govoreći o ekonomskoj situaciji, tvrdi on, poljoprivredni regioni Sirije su napušteni, naftna industrija je skoro uništena, a brojke pokazuju da se trenutno u Siriji proizvodi svega 20 do 30 odsto od one količine nafte koja se proizvodila pre rata.
Pored toga, ističe Nesmijan, teroristi DAEŠ su i dalje aktivni u pustinji, na teritoriji takozvanog „velikog Idliba“, gde se nalazi oko 80.000 pripadnika paravojnih formacija koji nisu naklonjeni Asadu. Osim toga, sirijske vlasti kontrolišu samo zapadnu granicu sa Libanom i delimično južnu, odnosno pustinjsku granicu zemlje.
„Suština takozvanog Arapskog proleća, a moram reći da to nije samo u Siriji, zasniva se na tome što time nije rešen nijedan od problema koji su izazvali to ’proleće‘. Društvo sve to razume i zato smatram da se u doglednoj budućnosti u Siriji neće pojaviti novi lideri koji bi mogli da konkurišu aktuelnom predsedniku Bašaru el Asadu“, zaključuje on.
Istovremeno, vojni analitičar Andrej Koškin smatra da predstoji težak posao da se Sirija vrati u normalu, ali potvrđuje Lavrovljevu tezu i dodaje da je završetku rata u najvećoj meri doprinela Rusija, odnosno vojna intervencija Moskve.
„Vojni konflikt u Siriji završen je pre svega zahvaljujući naporima ruskih vojno-kosmičkih snaga, ali trebalo bi imati u vidu da to nije kraj puta. Sada je neophodno nastaviti političke procese kako bi se omogućili sprovođenje demokratskih izbora i izgradnja obnovljenog političkog sistema. Trenutno je najbitnije obnavljanje ekonomskog i društvenog sektora“, ocenjuje on za Sputnjik.
Koškin dodaje i da je neophodno stvoriti uslove za povratak izbeglica, ali da u tome najveću prepreku predstavljaju SAD, koje i dalje primoravaju svoje saveznike da bojkotuju pružanje pomoći Siriji.
Podsećanja radi, oružani sukob u Siriji počeo je 2011. godine, a 2014. je počela vojna intervencija SAD i njenih saveznika, koji svoje operacije protiv DAEŠ-a u regionu sprovode bez poziva Damaska i bez odobrenja Ujedinjenih nacija.
Sa druge strane, Rusija je, na poziv lidera države Bašara el Asada, 2015. počela da sprovodi vojnu operaciju, a 2017. godine je objavila saopštenje o porazu DAEŠ-a i početku povlačenja svojih jedinica sa teritorije Sirije.