Bez objašnjenja je blokirano na desetine naloga novinara kubanskih državnih medija, kao i zvanični nalog Ministarstva komunikacija Kube.
Ovo nije prvi put da mreža na kojoj današnji svetski lideri saopštavaju važne, pa i presudne odluke, ili polemišu, ukida naloge korisnika čiji se stavovi ne slažu sa određenim centrima moći na Zapadu.
Demonstracija nemoći
Politički analitičar Cvijetin Milivojević ne misli da je suspendovanjem Kastrovog naloga učinjeno nešto što će bog zna kako škoditi građanima Kube. Time je, zapravo, onaj ko stoji iza takve vrste naloga, pokazao svoju nemoć, kaže naš sagovornik.
„To je za svet jedna lokalna priča. Osim što je zanimljiva za Ameriku i Kubu, za ostatak sveta i ne mora da bude, ali smo na ovom testu videli da su sadržaji koji ne odgovaraju zvaničnoj politici zemlje u kojoj su sedišta većine kompanija koje razvijaju multimedijalne kanale komunikacije, a koje zovemo internet, zapravo podložni cenzuri. Time su države koje faktički proklamuju apsolutnu slobodu govora i medija, pa su zbog nje spremne da ponekad pokreću ratove, i to one prave ratove širom sveta, zapravo pokazale da su veliki licemeri“, objašnjava Milivojević.
Poruka drugim zemljama
On dodaje da je slučaj Asanž na najbrutalniji način pokazao da u praksi najveći cenzori nalaze upravo u zemlji iz koje dolaze optužbe na račun drugih. Na tapetu američke državne politike, zbog manjka slobode medija i cenzure interneta, našli su se Kina i Iran. Ova poslednja cenzura na Tviteru je poruka za Kubu, ističe naš sagovornik.
„Ova priča je jedna vrsta američkog bilateralnog signala Kubi, koja je tek počela da se otvara i prihvatila da na neki način smiri tenzije koje su postojale do pre nekoliko godina u odnosima između te dve države. To je negativan primer šta se može desiti nekog drugoj zemlji koja pokuša da dovede u pitanje politiku SAD prema njoj“, upozorava Milivojević.
Autogol zemlje slobode
To je jedno ogoljeno poimanje slobode okupljanja, govora i medija i ljudskih prava u najširem smislu reči, naglašava naš sagovornik.
„Mislim da je to kratkoročno gledano autogol zemlje koja je u većem delu sveta prepoznata kao zemlja slobode. Ova odluka će proizvesti mnogo manje kratkoročne koristi za zvaničnu američku državnu politiku, a mnogo više štete za SAD kao neku vrstu proklamovanog globalnog borca za slobode širom sveta.“
Na pitanje preti li opasnost da se u budućnosti blokiraju svi koji su protivnici „dozvoljenog mišljenja“ koje proklamuju vlasnici multimedijalnih sadržaja na internetu, Milivojević odgovara da smo bliže vremenu u kojem će se mega konglomerati medijskih monopola izmeštati u druge zemlje koje u ovom trenutku tehnološki, finansijski i geopolitički imaju interes i snagu da budu sedišta novih kompanija koje će nastati kao pandan Jutjubu, Fejsbuku, Tviteru i drugim kanalima komunikacije putem interneta.
Udruženje novinara Kube podseća da je Tviter i ranije suspendovao individualne naloge, koji su ponovo proradili.
„Ono što je novo je obim ovog jasno planiranog čina u sajber-ratu, usmerenog da ograniči slobodu govora kubanskih institucija i građana i da ućutka vođe revolucije“, ističu novinari.
Istovremeno američki mediji javljaju da se Kuba, zemlja koja je bežični internet dobila krajem prošle godine, nalazi na listi od 10 zemalja sa najvećom cenzurom.