Vitalij Čurkin je bio stalni predstavnik Rusije u UN od 2006. do 2017. godine, sve do njegove iznenadne smrti na radnom mestu u Njujorku. Pauerova je bila stalna predstavnica SAD u UN od 2013. do 2017. godine, za vreme Baraka Obame.
Ona je ispričala da je prvi put videla Čurkina za vreme krize u Bosni i Hercegovini 90-ih godina, dok je on bio na dužnosti zamenika ministra spoljnih poslova Rusije. Pauerova je u to vreme radila kao novinarka. Ona je naglasila da je bila zadivljena kako je Čurkin tečno govorio engleski jezik i citirao fraze iz američkih filmova i knjiga. Ona je priznala da je bila veoma impresionirana kada je ruski diplomata uspeo da ubedi bosanske Srbe da povuku tešku artiljeriju iz Sarajeva.
Prema rečima Pauerove — Vitalij Čurkin je uvek štitio interese Rusije. Kada je ona stupila na dužnost stalne predstavnice SAD u UN, njena prethodnica Suzan Rajs joj je rekla nekoliko reči o Čurkinu, koje Pauerova citira u svojoj knjizi.
„Dovešće vas do ludila, ali ćete biti potrebni jedno drugom“, rekla je Rajsova i posavetovala koleginicu da „investira u Čurkina“.
Pauerova je takođe istakla da je Vitalij Čurkin bio poznat među diplomatama UN po tome što je bolje nego iko poznavao pravila i procedure Organizacije i majstorski ih je koristio u korist Rusije.
Deo memoara Pauerove posvećen je i njenim pregovorima sa Čurkinom 2013. godine o hemijskom oružju u Siriji. Prema njenim rečima — pregovori su vođeni u atmosferi dubokog uzajamnog nepoverenja, zbog čega je u razgovoru bilo dovoljno napetih trenutaka. Rusija se plašila da će SAD iskoristiti dogovor kako bi opravdali svoju vojnu intervenciju u Siriji. SAD, sa druge strane — „nisu verovale namerama Moskve“. Međutim, kao rezultat pregovora postignut je i realizovan dogovor između Moskve i Vašingtona o izvozu deklarisanog sirijskog hemijskog oružja, koje se naknadno uništavalo.
„Vitalij i ja smo uvek odgovarali na pozive jedno drugom. Za tri i po godine, koliko smo radili zajedno, činili smo sve što je moguće da pomirimo naizgled nepomirljive stavove“, piše Pauerova u svojoj knjizi.
Ona je dodala da je Vitalij Čurkin bio izuzetan govornik, a voleo je i da se našali. Pauerova se priseća da je između ruskog diplomate i nje postojalo „nešto poput pravog prijateljstva“. Prema njenim rečima — ujedinila ih je ljubav prema pozorištu i sportu, a pozivali su jedno drugo na predstave i na utakmice.
Ona je napisala i da nikako nije uspela da zainteresuje Čurkina za bejzbol.
Ruski diplomata je na njenu preporuku gledao seriju „Amerikanci“ o životu izmišljenih sovjetskih obaveštajnih službi u SAD, iako je nazvao seriju „pomalo smešnom“.
„Dopadao mi se Vitalij, ja sam ga poštovala, iako sam značajan deo svog vremena provodila u UN u javnoj i žestokoj borbi sa njim“, rezimirala je Pauerova.
Memoari Samante Pauer pod nazivom „Obrazovanje idealiste“ objavljeni su ove nedelje u Sjedinjenim Američkim Državama i odmah su ušli među prvih pet najbolje prodavanih, prema statistici kompanije „Amazon“.