U francuskom departmanu Vogezi nalazi se mali grad Vitel, koji je poznat u celom svetu zahvaljujući flaširanoj vodi. Voda je glavno prirodno bogatstvo tog regiona i za nju se bori nekoliko sila istovremeno, a svi se suočavaju sa jednim zaključkom — rizik od nestašice vode je stvaran. To se, pre svega, odnosi na uticajnu međunarodnu kompaniju „Nestle voters“, koja je prava za proizvodnju dobila početkom devedesetih godina prošlog veka.
Kompanija „Nestle voters“ dobila je dozvolu za korišćenje milijardu litara vode godišnje, a prema njenim zvaničnim podacima — 2018. godine su iskoristili 678.053 kubnih metara vode, a to je manje od utvrđenog maksimuma.
Prema rečima predstavnika udruženja „Voda 88“ Bernarda Šmita, problem je u tome što je to saopštenje kompanije „Nestle“, a Uprava za vodne resurse ne želi da im predoči podatke, pod izgovorom poslovne tajne.
Vredi podsetiti da ta vrsta biznisa donosi veliku zaradu — cena litra pijaće vode iz slavine u Francuskoj u proseku košta od 0,002 do 0,003 evra, dok flaširana voda košta 0,5 evra. Dakle, ona je od 100 do 200 puta skuplja.
„Nestle“ pokušava da predstavi situaciju u nešto drugačijem svetlu.
„Samo četvrtina ukupne potrošnje odlazi na ’Nestle voters‘“, tvrdi predstavnica kompanije Odri Rok.
Isto vodeno područje koriste i industrijska preduzeća, poljoprivredni proizvođači, kao i gradska vodovodna mreža. Prema podacima kompanije „Nestle“ — 2017. godine je 47 odsto vode iskorišćeno za potrebe industrije — od toga 26 odsto za potrebe „Nestle voters“ (0,75 miliona kubnih metara). Švajcarska kompanija tvrdi da su smanjili potrošnju vode za 26 odsto od 2010. do 2018. godine. Ostalih 55 odsto vode koristi lokalno stanovništvo.
„Problem je u tome što u mreži postoji još 20 odsto iskorišćene vode, a Komisija za vodne resurse taj deo pripisuje potrošačima. Na osnovu čega to svaljuju na nas?“, pita se Bernard Šmit.
Svake godine se ukupno iskoristi oko tri milijarde litara vode. Nema dovoljno padavina za obnavljanje izdana, koji se postepeno prazni. Vlasti procenjuju deficit na oko milion kubnih metara vode godišnje. Zbog rizika od nestašice vode pokrenut je projekat o nadoknađivanju, koji podrazumeva dovođenje vode u Vitel iz zone udaljene 20 kilometara.
Pored tehničkih problema koji prate tu ideju, stanovnici Vitela negoduju i zbog moralne komponente.
„Moraćemo prestati da pijemo našu vodu i da počnemo da koristimo vodu naših komšija, kako bi sve ostalo za ’Nestle‘? Zar je to normalno?“, ogorčena je Katrin Novian, stanovnica Vitela.
Na buduće probleme ukazuje i to što je drugu godinu zaredom stanovništvu u gradu uvedeno ograničenje na potrošnju vode.
„Ukupni stalni deficit padavina uzrokovao je slabljenje pritiska u celom vodovodnom sistemu“, navodi se u saopštenju prefekture, a navode se i mere koje se moraju poštovati.
„Opština je stanovništvu besplatno delila aeratore i to je njihov odgovor. Da li se šale? A da li su od kompanije ’Nestle‘ zahtevali da ograniče svoj rad u tom periodu?“, ironična je Katrin Novian.
Stanovnici u ovom malom gradu nemaju usaglašeno mišljenje povodom toga, jer je iz svake porodice neko zaposlen u kompaniji „Nestle“, pa su za njih najvažnija radna mesta. Međutim, od 2010. godine do danas, broj zaposlenih u toj kompaniji u gradiću Vitel smanjen je sa 1.350 na 900.
Bivši zamenik načelnika Vitela Silven Luazan tvrdi da je to jedna vrsta kolonizacije.
„U proizvodnji vode ’Vitel‘ u početku se akcenat stavljao na kvalitet i ravnotežu, a sa dolaskom ’Nestle‘, količina je postala najvažnija“, objašnjava on.
Koncept „kolonizacije“ pokreće pitanje odnosa kompanije i lokalnih vlasti. Sredinom 19. veka kompaniju „Vitel“ osnovao je Lui Bulumje, a „Nestle“ je kompaniju otkupio 1992. godine. U to vreme vlast je bila tesno povezana sa fabrikom za flaširanje vode, a to se nije promenilo do danas.
„Vlasti i mediji potčinjeni su interesima kompanije ’Nestle‘“, rekao je Šmit. Kao primer za to on navodi bliske odnose izvršenog direktora „Nestle“ Pitera Brabeka u periodu od 1997. do 2008. godine sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom.
Da li takve veze pomažu da se ućutkaju kritičari i da se spreče istrage u vezi sa poslovanjem kompanije „Nestle“?
Od 1999. do 2003. godine zabeleženo je nekoliko slučajeva zagađivanja reke Pti-ver, koja protiče kroz opštinu Vitel.
Scenario je bio uvek isti — ispuštanje hemikalija u reku uzrokovalo je pomor ribe u dužini od nekoliko kilometara, što je privuklo pažnju vlasti. Prema rečima novinara Žan Lui Lekonta, koji je u to vreme radio u Vitelu, uprkos sumnjama da je za to kriva kompanija „Nestle“ — nikada nisu pronađeni dokazi za to.
Bivši radnik kompanije, koji je bio zaposlen u objektu „Nestle“ u susednom Kontreksevilu, potvrđuje da je kompanija učinila sve da sakrije slične incidente. On je nabrojao veliki broj slučajeva zagađenja, čiji je bio svedok.
„Tokom rada u fabrici, bio sam svedok ogromnog broja zagađenja, kako slučajnog tako i namernog — izlivanje velike količine mazuta, parafina, izbacivanje neodgovarajućeg lepka za ambalažu, goriva, sode, kiseline i mastila, emisije gvožđe-hlorida, curenja hloridnih gasova. I svega ostalog što se skrivalo od nas“, rekao je bivši radnik „Nestle“.
Kompanija „Nestle“ priznaje samo incident iz 1999. godine.
„Nakon što smo utvrdili uzrok tog slučajnog curenja, preduzeli smo sve potrebne mere kako bismo to popravili. Izvršili smo neophodne korekcije u saradnji sa Ministarstvom ekologije i održivog razvoja. Nakon tog incidenta od pre 20 godina, nije se dogodilo ništa slično“, saopštili su iz kompanije.
Međutim, prema rečima Šmita, udruženje „Voda 88“ zahteva da sud donese odluku o obustavljanju proizvodnje flaširane vode „Nestle“, ali kompanija ne planira da zaustavi pogone.
Na kraju, kompromis između želje za profitom, kojem stremi svaka velika kompanija, i želje da se zaštite prirodna bogatstva, čini se teško dostižnim, pa čak i nemogućim zadatkom. Situacija u Vitelu ukazuje na globalni problem, koji je klimatsko zagrevanje izbacilo u prvi plan.