„Blic“ piše da su se Donevski i njegove kolege sa Univerziteta u Tokiju i Univerziteta Kalteh u SAD udružili u projektu „Silver raš“, čiji je cilj otkrivanje najudaljenije strukture u svemiru, a značajan doprinos otkriću bio je upravo rad koji je naš astrofizičar objavio prošle godine.
Darko je rodom iz Vršca, završio je fiziku i astronomiju na novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu, postdiplomske studije u Lajdenu u Holandiji, a doktorske studije u Marselju. Trenutno je postdoktorski stipendista Italijanske svemirske agencije i radi na Institutu „SIŠA“ u Trstu, koji se bavi naprednim istraživanjima u oblasti prirodnih nauka. Odnedavno je kourednik i voditelj na prvom naučnom radio-podkastu na srpskom jeziku.
Otkriće ovog tipa privuklo je pažnju svetske naučne javnosti, a Donevski za „Blic“ objašnjava kako je istraživanje važno, jer menja dosadašnje razumevanje o tome kako se galaksije grupišu u jata.
„Galaksije evoluiraju, baš kao i sve drugo u prirodi. Jedna od najspektakularnijih etapa ove evolucije je stvaranje ogromnih jata galaksija, koje su najmasivnije strukture u čitavom svemiru i imaju ukupnu masu veću od hiljadu milijardi sunčevih masa. Galaksije su, po toj osobini da se grupišu, nalik pticama koje lete u jatima. Naučnici danas zato pokušavaju da razviju nove metode, kako bi te strukture našli i u najdaljem svemiru“, objašnjava Donevski.
Kaže da je to od ključnog značaja kako bi se proučili fizički uslovi koji su u vasioni vladali neposredno nakon velikog praska.
Kao primer navodi da ih zanima — da li su tada postojali kompleksni organski molekuli.
„Otkrivanje takvih dalekih svetova nije lako, glavni je problem što su ta mlada jata galaksija veoma daleko i često su od naših očiju sakrivena prašinom načinjenom od sićušnih čestica silikata ugljenika nastalih u svemiru“, navodi Donevski.
„A pronaći sistem od 12 galaksija, koje interreaguju na malom prostoru u tako dalekom svemiru, zapanjujući je rezultat“, objašnjava Donevski.
U tom smislu pominje kako je „Habl“ teleskop snimio samo jednu od ovih 12 galaksija u svom redovnom pregledu neba.
Inače, za otkriće najudaljenijih galaksija, tim naučnika je koristio najprecizniji optički teleskop na Zemlji „Subaru“, koji se nalazi na Havajima. Njime je snimljen veliki deo južnog neba, a zatim su mape pretraživane, ne bi li se uočilo povećanje gustine, što bi sugerisalo da u datim oblacima možda postoje protojata.
Kako bi zaista potvrdili da je reč o povezanom protojatu, morali su da pronađu način da razumeju da li se oko tih malih galaksija nalaze i neki džinovi skriveni u prašini, a upravo se u tome kao ključan pokazao rad Donevskog.
On je, koristeći infracrveni svemirski teleskop „Heršel“, tragao za onim galaksijama koje imaju ekstremnu terminalnu amisiju prašine.
„Koristeći taj metod, otkrili smo da se oko našeg protojata nalazi nekoliko prašinastih džinova, kakve ne očekujemo u tako ranom svemiru“, kaže Donevski i dodaje da je slično kada se prati evolucija čoveka ili životinja i da sada postoji alat uz pomoć kog može da se prati razvoj čitave jedne strukture od prošlog do današnjeg vremena.