Tako će nova ministarka unutrašnjih poslova Lučijana Lamorgeze biti zadužena za promenu oštre politike protiv migranata svog prethodnika lidera Lige Matea Salvinija, koji se oštro protivio briselskoj migrantskoj politici i koji je izazvao pad dosadašnje koalicije sa pokretom Pet zvezda.
„Vruć krompir“ pao je u ruke novog ministra ekonomije Roberta Gvaltierija, koji će morati da oblikuje budžet za 2020. godinu, kako bi sprečio povećanja PDV-a u iznosu od 23 milijardi evra, smanji porez i uvede minimalnu platu, držeći Evropsku komisiju po strani.
Ko se najviše raduje
Novi sastav Vlade u Rimu čini se da posebno raduje Brisel. Naime, potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans je izjavio da je dobro što je nova Vlada Italije na potpunom proevropskom kursu i dodao da je spreman na saradnju sa njom.
Međutim, kako za Sputnjik ocenjuje politikolog Aleksandar Pavić, radost briselske administracije mogla bi da se pretvori u „Pirovu pobedu“.
„Ova vlada napravljena je samo kako bi se sprečio Salvinijev dolazak na vlast, kako bi se sprečio ’još jedan Orban‘, ovog puta u Italiji. To je praktično glavni zamajac formiranja nove Vlade, u šta su više bili umešani spoljni faktori, nego sami Italijani. Naime, Salvini i njegova partija su sada najpopularniji političar i partija u Italiji, a ova vlada je formirana samo da bi se sprečili prevremeni izbori na kojima bi Salvini odneo pobedu i samostalno formirao vlast. Takav ishod bio bi nastavak onog takozvanog ’populističkog talasa‘ kojeg se briselska ’duboka država‘ toliko plaši“, objašnjava Pavić.
Salvinijev odgovor
On napominje da treba imati na umu da, iako Brisel kratkoročno gledano ima razloga za zadovoljstvo, lider Lige Mateo Salvini neće mirno da se povuče i da će već narednog meseca organizovati proteste.
„Njegova poruka će biti da narodna volja mora da se poštuje i da Vlada ne može da se pravi mimo najpopularnije političke snage u zemlji. Salvini će iskoristi atmosferu u društvu i to što je Brisel praktično, zajedno sa partijama koje su sada formirale vlast, napravio jedan otvoreno antidemokratski čin, umesto da se ide na vanredne parlamentarne izbore gde bi građani opet iskazali svoju volju po pitanju toga ko treba da vodi Italiju“, smatra Pavić.
Kada je reč o budućnosti nove Vlade, naš sagovornik kaže da je jasno da će ona biti primorana da ide nepopularnim kursom dalje politike zatezanja u ekonomskoj sferi, kao i liberalizacije migrantske politike.
„Oni će morati opet da puštaju više migranata nego što je to bio voljan da radi Salvini, a njegov oštar stav u tom pogledu upravo je bio i glavni razlog njegove velike popularnosti. Dakle, imamo kratkoročnu pobedu briselokratije nad demokratskom voljom naroda u jednoj od zemalja članica Evropske unije“, ističe Pavić.
Koliko će opstati nova vlada?
Naš sagovornik sumnja da će ova Vlada opstati do narednih redovnih parlamentarnih izbora 2023. godine.
„Italija je u jako lošem finansijskom stanju, a politika koja će se voditi skoro da garantuje da će to stanje biti još gore. Pritom, ako budemo svedoci nove navale migranata, uz proteste Salvinijeve Lige, sve to će opstanak ove vlade pune četiri godine činiti nemogućim. Pitanje je da li će opstati i godinu dana. Međutim, Brisel je, kao i cela ta globalistička superstruktura na političkom Zapadu, sada u fazi da bira čak i kratkoročne pobede, jer više nema nikakvu viziju osim da kako-tako održi taj neodrživi neoliberalni sistem zbog kojeg sve više ljudi loše živi“, kategoričan je Pavić.
Brisel sada, uveren je Pavić, razmišlja po principu „od danas do sutra“, ali rastuće nezadovoljstvo svuda u svetu, pa i u Italiji, zbog teške ekonomske situacije, besperspektivnosti i sve veće socijalne nejednakosti dovešće do toga da će Vlada u Rimu teško moći da ostvari pun mandat.