Fejgo je objasnio da je ruski sladoled dobio na popularnosti, nakon što je svojevremeno predsednik Rusije Vladimir Putin poklonio kutiju te poslastice kineskom lideru Si Đingpingu, posle čega su Kinezi počeli masovno kupuju taj ruski proizvod.
On kaže da se ruski sladoled prodaje u celoj Kini, a kutija koju je Putin poklonio Đingpingu kupljena je upravo u Vladivostoku.
Sa sojom je sasvim druga priča. Fejgo kaže da je za tu popularnost zaslužan jedan drugi predsednik, i to američki. Nakon što je Donald Tramp započeo trgovinski rat sa Pekingom, Kina je počela da zatvara svoje tržište za američku soju, a tema isporuke soje je postala najaktuelnija u kineskom informacionom prostoru.
Godišnje potrebe Kine za sojom dostižu količine od 90 miliona tona, a trećina je stizala je iz SAD. Međutim, nakon što su kineske kompanije drastično smanjile kupovinu američke soje, Kina je u avgustu 2019. godine otvorila tržište za soju proizvedenu u Rusiji.
Fejgo je istakao da Rusija ima sve šanse da zauzme to upražnjeno mesto i pozvao je da se poveća obim izvoza soje u Kinu. On je takođe napomenuo da obim ruske soje na kineskom tržištu trenutno nije veliki i da bi do kraja godine on mogao da dostigne brojku od samo 3,7 miliona tona. Fejgo je istovremeno naglasio da je kinesko tržište otvoreno za ruske proizvode, što znači da Kina ima otvoreno tržište, a Rusija resurse. Dodao je i da se kineski potrošači negativno odnose prema genetski modifikovanim proizvodima, što je još jedna prednost Rusije, jer su njeni proizvodi, između ostalog, i „ekološki čisti“. Potencijalno zanimljive kulture su pšenica, biljno ulje i kukuruz.
On je takođe ocenio da se saradnja između Rusije i Kine dobro razvija i u vojnoj sferi, a na pitanje da li je moguć rusko-kineski vojni savez, o čemu u poslednje vreme često govore mnogi eksperti, Fejgo isključuje takvu mogućnost.
„Kina se drži principa da ni sa kim ne ulazi u vojne saveze. Kina nije Amerika. Amerikanci vole razne saveze“, zaključio je on.
Prošle godine je trgovinska razmena između dve zemlje premašila 100 milijardi dolara, a sledeći cilj je, naglasio je Fejgo, da se dostigne cifra od 200 milijardi dolara do 2024. godine. On smatra da ne postoje preporeke da se takav plan realizuje.
„Sfera saradnje, uključujući i trgovinu, još nije u potpunosti iscrpljena. Pored nafte i gasa, Kina i Rusija mogu da sarađuju u mnogim oblastima, a poljoprivreda je samo jedan od tih pravaca. Želim da istaknem upravo tu granu privrede, jer je perspektiva veoma velika. Kinesko tržite je toliko veliko da je to teško i zamisliti“, rekao je Fejgo za Sputnjik.
Fejgo kaže da čak i trgovinski rat i povećanje carinskih taksi u određenoj meri pomažu razvoju privrede i jačanju rusko-kineskih odnosa.
Peti Istočni ekonomski forum se održava u Vladivostoku od 4. do 6. septembra. MIA „Rusija sevodnja“ je generalni medijski partner Foruma.