„Nas niko ne poziva, a mi govorimo da ne želimo i da sumnjamo da je to dobro za Bugarsku“, rekao je Radulov.
Stručnjak je pretpostavio da bi premijer Bugarske imao takav stav i povodom pridruživanja EU i NATO-u da zemlja već nije njihova članica.
„Moramo da budemo zahvalni što su nas prihvatili u EU i NATO, jer bi se u protivnom ispostavilo da nam ni to nije potrebno“, kazao je Radulov.
Prema njegovim rečima, izvan Bugarske dobro znaju kakva je situacija s organizovanim kriminalom i migrantima.
„On može da kaže da mi ne želimo (da pristupimo Šengenu), ali je drugo pitanje — da li nas uopšte žele tamo. Svi ti razgovori o tome kako smo zauvek pobedili kriminal, kako su granice bezbedno zatvorene i kako ne postoje problemi sa migrantima — sve je to za ’unutrašnju upotrebu’. Van zemlje dobro znaju kakva je situacija sa organizovanim kriminalom i granicama“, objasnio je stručnjak i dodao da postoji mogućnost za priliv migranata iz Turske.
Uprkos tome što su evropski lideri pokazali dobar odnos prema Bugarskoj, oni smatraju da ta zemlja još nije spremna za pristupanje Šengenu, istakao je Radulov.
„Bez obzira na zagrljaje, poljupce i korišćenje nadimaka, postoji ozbiljno uverenje da je potrebno rešiti još mnogo problema pre nego što nas prime u klub ozbiljnih demokratskih zemalja“, zaključio je stručnjak.
Ranije je premijer Bugarske Bojko Borisov rekao da bi pristupanje Bugarske šengenskom prostoru moglo da pokrene talas migranata.
„Ne znam da li je pogodno za Bugarsku da se sada pridruži Šengenu. Mi u potpunosti koristimo sve što nudi šengenski sistem — i u borbi protiv terorizma, krijumčarenja, trgovine drogom, ali mi svaki dan vraćamo u Grčku više od 150 ljudi. Ako Aleksandar (Dobrindt) kaže da danas pristupamo Šengenu, oni će sutra preplaviti Bugarsku“, izjavio je Borisov.
Bugarski premijer je prokomentarisao i pitanje pridruživanja evrozoni, rekavši da bi bilo dobro kada bi Bugarska „ušla u čekaonicu“, jer bi to garantovalo još više investicija.