Odbrana ili poslednji dani britanske demokratije

Glasanjem kojim je Parlament preuzeo kontrolu nad izlaskom Velike Britanije iz Evropske unije privremeno je sprečen pokušaj premijera Borisa Džonsona da do 31. oktobra sprovede „bregzit“, sa ili bez dogovora, kaže za Sputnjik istoričar Saša Adamović.
Sputnik

Do Džonsonovog poraza u Parlamentu došlo je prelaskom 21 konzervativnog poslanika na protivničku stranu i time je postalo jasno da Parlament Velike Britanije ima većinu koja se ne protivi „bregzitu“ bez dogovora, već koja se protivi izlasku Britanije iz EU, smatra Adamović.

Već tri godine vodi se velika borba u Parlamentu i jednom delu britanskog establišmenta da se rezultati referenduma za „bregzit“ potpuno dezavuišu i da se kroz Parlament spreči izlazak Velike Britanije iz EU, ističe Adamović.

Izbori realni

Prema njegovom mišljenju, u ovom trenutku je opcija održavanja vanrednih parlamentarnih izbora, koju je najavio Džonson, veoma realna.

„Sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi Boris Džonson na tim vanrednim izborima bio pobednik i da bi onda u Parlamentu Velike Britanije možda mogla da se sastavi većina koja bi završila posao izlaska Velike Britanije iz EU, odnosno koja bi poštovala volju Britanaca i njihovu želju da izađu iz EU“, kaže Adamović.

Težak dan za Britaniju

I sam vođa opozicije Džeremi Korbin je raspoložen za nove izbore, ali i među laburističkim parlamentarcima ima onih koji ne bi izlazili na nove izbore sve dok se Borisu Džonsonu potpuno ne „vežu ruke“, odnosno sve dok Džonson ne bude sprečen da 31. oktobra izvede Britaniju iz EU bez nekakvog sporazuma, podseća naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, Velika Britanija se trenutno nalazi u velikoj ustavnoj i političkoj krizi, a najbolji način za njeno rešenje bili bi vanredni parlamentarni izbori.

Odbrana ili poslednji dani britanske demokratije

„U svakom slučaju, jasno je da jedan deo britanskog establišmenta, koji je pokazao da je daleko od volje sopstvenog naroda, želi da spreči izlazak zemlje iz EU. To što je uradio Parlament možda bismo mogli da doživimo kao jedan težak dan za britansku demokratiju, jer se još jednom pokazalo da parlamentarci ne poštuju demokratski izraženu volju građana“, naglašava Adamović.

On ističe da Boris Džonson igra verovatno svoju najznačajniju političku ulogu u dosadašnjoj karijeri i za njega je realizacija referendumske volje građana zaista na prvom mestu.

Zbog toga je on i rekao da će do 31. oktobra učiniti sve da izvede Veliku Britaniju iz EU, sa ili bez dogovora, dodaje Adamović.

Sledbenik Čerčila

„Ako ne uspe, to će najverovatnije biti kraj njegove političke karijere. Međutim, Džonson je izgleda raspoložen za žestoku političku borbu, sledeći primer svog velikog političkog uzora Vinstona Čerčila“, ističe Adamović.

Džonson ima velike šanse da pobedi na vanrednim parlamentarnim izborima i ponovo sastavi novu konzervativnu većinu, ovog puta od poslanika koji neće sabotirati sopstvenu Vladu i stranku, smatra sagovornik Sputnjika.

Odbrana ili poslednji dani britanske demokratije

Vanredne parlamentarne izbore Džonson je najavio za 14. oktobar, a po britanskom pravu, već idućeg dana bi bila formirana nova Vlada. U slučaju pobede na vanrednim izborima, Džonson bio kao (novi) premijer prisustvovao samitu lidera EU 17. oktobra.

Džonson je sa tvrdim stavom i hteo da ide na samit lidera EU kako bi poboljšao neke stavke sporazuma o „bregzitu“ koji je postigla njegova prethodnica Tereza Mej i upravo je sve vreme insistirao na tome da je i opcija „bregzita“ bez dogovora sasvim realna mogućnost, ističe naš sagovornik.

„Šta god da se desi u budućnosti, Džonson će čvrsto sprovoditi politiku ’bregzita‘. Njegove šanse da pobedi na vanrednim parlamentarnim izborima su sasvim realne i bilo bi dobro i za Britaniju i njenu demokratiju da se do kraja poštuje volja građana izražena na referendumu“, zaključuje Adamović.

Komentar