Za razliku od dve ubedljive pobede našeg nacionalnog tima, protiv Angole i Filipina, ekipa selektora Grega Popoviča je posle prednosti od 19 koševa protiv Češke jedva nekako uspela da savlada Turke, i to posle produžetka, piše „Blic“.
Analizirajući igru Srbije, novinar „BSN Denvera“ Harison Vind je u svojoj emisiji istakao da je snaga kolektiva najveća prednost selekcije, koju kao strateg predvodi Aleksandar Đorđević. Logično, kada već prati Denver Nagetse, prvo je ukazao na nastupe Nikole Jokića na Mundobasketu.
„Ako po strani ostavimo neke neverovatne podatke, poput toga da je Jokić na dva meča imao samo jedan promašaj iz igre, a da je protiv Filipina za 19 minuta na parketu učestvovao u stvaranju čak 40 poena razlike, treba odmah istaći da je snaga Srbije u tome što ima trio visokih igrača, koji čine Raduljica, Milutinov i Marjanović, sa kojima Jokić igra“, započeo je Vind.
„Njihov strateg voli petorke sa dva centra, nekada je Jokić deo tog tandema, nekada nije. Nekada Jokića stavi na ’peticu‘, a društvo mu onda pravi Nemanja Bjelica, koji je, možda, treći najbolji košarkaš Srbije. On je, svakako, potcenjen, ali ne treba zaboravljati da Srbija, uz Jokića, ima i Bogdanovića. Po meni, Srbija bi trebalo da igra sa Jokićem i Bjelicom ’napred‘, uz tri beka, ali srpski selektor je očigledno veliki ljubitelj centarskih tandema“, objašnjava Vind.
Ono što mu uopšte nije jasno je — zašto Jokića nema u startnoj postavi.
„Dečko je najbolji centar NBA lige, zvanično. U sezoni za nama, bio je čak četvrti u MVP glasanju. Bio je i Ol-star igrač. A Srbija ga ne koristi kao startera?“, zbunjen je pomalo bio ovaj novinar, ali se kasnije „izvukao“, shvativši da je u našoj košarci poenta šta se i kako igra, a ne ko igra. Naročito nije toliko bitno kao u SAD, gde postoji statistička rubrika „da li je bio starter?“ — da li je neko doprineo ekipi ušavši sa klupe, ili kao član prve postave.
Potom je uporedio moć „orlova“ sa nadolazećom zvezdom američke košarke, prvim pikom ovogodišnjeg drafta, koji je, pre kratkotrajnog studiranja, strašno dominirao u školskoj konkurenciji.
„Ali, kako je samo Srbija delovala moćno protiv dva prva rivala... To vam je bilo kao da gledate Zajona Vilijamsa protiv srednjoškolske konkurencije: konstantno zakucavanje preko dečice. Meni je, lično, bilo žao Filipina, ali to je izgled, to je funkcionisanje Srbije koje ćemo videti i u nastavku turnira“, ubeđen je ovaj američki novinar.
Onda se polako „prebacio“ na temu Srbija—SAD.
„Sigurno će se takvom stilu pribeći i protiv Amerikanaca, koji igraju sa nižom postavom, u kojoj su Džejson Tejtjum ili Harison Barns ’četvorke‘. I kada već poredim ova dva tima — Srbija deluje kao da godinama igra zajedno, a ova američka reprezentacija nikada neće dostići taj nivo ’timske hemije‘. Na ovom turniru svakako neće. A Srbija to uveliko ima“, otkriva Vind gde leži snaga srpskog tima.
„I zato mislim da Srbi mogu da pobede ako se ove dve selekcije nađu jedna naspram druge na parketu. Srbija, pritom, ima ogroman talenat. Jokić prednjači, naravno, ali tu je i Marjanović, koji takođe ne igra kao starter, ali to Srbima nije važno, njima je važna filozofija, a ne ko je na terenu.
Bogdan Bogdanović će verovatno biti najbolji ’košgeter‘ te ekipe na ovom turniru, ali ’iks-faktor‘ bi mogao da bude Nemanja Bjelica, dobar odbrambeni igrač, koji može u napadu maltene sve.
Imaju oni i dobre igrače koji će da odmene ove navedene ili da im pomognu, njihovi bekovi ne gube lopte, imaju pritom i dobre šutere... Tu je, recimo, Marko Simonović, najstariji član ekipe, 33-godišnjak, koji kao da 20 godina igra u nekoj običnoj ligi, koji se naizgled jedva kreće po terenu, ali ne smete da ga ostavite samog, šutira nestvarno sa distance i verovatno je najveća spoljna opasnost koju Srbija ima, posle Bogdanovića“, rekao je Vind.
Na kraju je i ukazao šta bi našoj nacionalnoj selekciji mogao da bude problem, ako se bude susrela sa Amerikancima na ovom šampionatu planete:
„Srbija, prosto, okruži svoje glavne igrače onima koji i te kako znaju svoju ulogu. I šta onda dobijete? Tim koji protiv Filipina postavi rekord svetskih prvenstava po preciznosti, a izgleda i po asistencijama (37), dođete dotle da, ako Amerikanci imaju onoliko muka sa Turskom — kako će tek da zaustave Srbe? Ako se ta dva tima sastanu, Srbija jedino treba da brine kako će da zaustavi ofanzivne mogućnosti reprezentacije SAD, kako zaustaviti Džejsona Tejtjuma, Donovana Mičela, Kembu Vokera? Njihova (srpska) krila jesu solidna, znaju šta rade, jer su košarkaški inteligentni, ali nijedno od njih nije vanserijski defanzivac koji može da ’uhapsi‘ bilo kog rivala. I to je moja jedina, da je nazovem, briga oko toga — šta bi moglo da muči Srbiju u eventualnom meču sa Amerikancima u Kini“, zaključio je Harison Vind u svojoj emisiji.
Narednu utakmicu Srbija igra danas od 13 časova i 30 minuta protiv Italije, kada će pasti odluka — koji od ova dva tima sa maksimalnim učinkom odlazi u drugu fazu.
A u drugoj fazi će Srbija i Italija odigrati još dve utakmice, protiv Španije i, verovatno, protiv Portorika.
Samo dva tima iz te novoformirane grupe idu u nokaut fazu Mundobasketa, pa je svaki osvojeni bod, a naročito protiv Italijana, direktnih konkurenata — izuzetno bitan.