Savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džon Bolton, zajedno sa državnim sekretarom Majkom Pompeom, predstavlja glavnog zagovornika tvrdog američkog stava u spoljnoj politici, pogotovo kada se radi o Kini, komentariše Boltonovu posetu ukrajinskoj prestonici Kijevu nekadašnji dopisnik agencije Tanjug i stručnjak za Bliski istok Borislav Korkodelović.
Poruke iz Kijeva
Bolton je u Kijevu uputio oštre kritike na račun kineske inicijative „Jedan pojas, jedan put“, kolokvijalno poznat kao „Novi put svile“, kao i na račun kineske industrije borbenih aviona.
„Zabrinuti smo zbog prenosa vojne tehnologije u Kinu. Na primer, vidimo da je kineski lovac pete generacije veoma sličan F-35. Oni su ga, po svoj prilici, prosto ukrali“, rekao je Bolton novinarima u Kijevu.
Savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće razgovarao je i sa sekretarom Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksandrom Danilukom o podršci evroatlantskim integracijama Ukrajine i načinima da se industrija te zemlje zaštiti od „nemoralnog ponašanja Kine“.
Američki list „Volstrit žurnal“ je pre toga saopštio da Bolton teži da spreči kinesku kompaniju „Skajrizon erkraft“ da kupi više od 50 odsto akcija velikog ukrajinskog preduzeća za avio-proizvodnju „Motor sič“.
Boltonova kašikara
I Bolton i Pompeo imaju tvrd stav prema pitanju Tajvana, Južnokineskog mora, pokrajine Sinđijang i inicijative „Jedan pojas, jedan put“, što se, prema Korkodelovićevim rečima, uklapa u aktuelni trgovinski rat između Pekinga i Vašingtona.
„Dok Tramp koristi konflikt i izaziva ga da bi dobio prednost u pregovorima i zaključio ugovor koji je povoljan za njega i, kako smatra, za SAD, Bolton ide korak dalje. On je spreman da ide i u rat. Ostalo je zapamćeno da je, dok je u administraciji Džordža Buša Mlađeg bio podsekretar zadužen za razoružanje, na svom stolu, u tom svojstvu, držao bombu kašikaru kojoj je bio izvađen osigurač. To ilustruje koja je Bolton vrsta ličnosti“, objašnjava Korkodelović.
Za Kinu, Ukrajina je od velikog značaja za inicijativu „Novi put svile“, jer se nalazi u središtu Evrope, na granici sa Rusijom, jednim od najznačajnijih kineskih partnera, dodaje Korkodelović.
„Kina je veoma usredsređena na bilateralnu ekonomsku saradnju sa Ukrajinom. Ukrajina, koja je spala na jednu od najsiromašnijih zemalja u Evropi (i sami Ukrajinci govore o sebi kao o evropskim Somalcima, a želeli bi da budu Islanđani), vide ekonomsku saradnju sa Kinom kao jedan od najverovatnijih puteva za privredni oporavak i praktično već sada je Kina na putu da 2020. postane najveći trgovinski partner Ukrajine“, kaže Korkodelović.
Island istočne Evrope
Robna razmena između dve zemlje u 2018. iznosila je oko 10 milijardi dolara, što je, prema Korkodelovićevim rečima, ogromno povećanje u odnosu na 2014. godinu obojene revolucije.
„Ukrajinski ekonomisti i političari smatraju da ne mogu da ignorišu ekonomske realnosti u 21. veku, koje će umnogome biti diktirane politikom iz Pekinga. Naročito moćni oligarsi, koji su doprineli izbornoj pobedi sadašnjeg predsednika Zelenskog, smatraju da je u redu to što se Ukrajina politički kreće ka EU, Zapadnoj Evropi i NATO, ali da ekonomski treba da se što više usredsredi na Kinu, zato što smatraju da je kineski model ekonomskog razvoja, sa veoma izraženom ulogom države u planiranju ekonomskih politika i staranju za moćne državne kompanije, nešto što bi odgovaralo Ukrajini, da postane Island Istočne Evrope“, objašnjava naš sagovornik.
Ne boli Boltona samo pokušaj kineske kompanije da preuzme kontrolu nad pomenutim ukrajinskim proizvođačem avionskih motora, što je, u međuvremenu, Ministarstvo inostranih poslova Kine demantovalo.
Most preko Dnjepra
Uz neuspele aranžmane koje je Ukrajina imala sa MMF, Kina je zauzela značajno mesto u ukrajinskoj privredi, navodi Korkodelović i pominje izgradnju velikog mosta preko Dnjepra, izgradnju metroa u Kijevu vrednog dve milijarde dolara, a očekivanja sa obe strane su da će privredna saradnja postajati sve dinamičnija.
„To je neprihvatljivo za Zapad zato što je Kina u ovom trenutku značajan partner sa Rusijom na mnogim poljima i zato što bi na neki način to značilo uspostavljanje veće ravnoteže u politici Kijeva prema Zapadu, Moskvi i Pekingu, ukoliko bi Kina bila prisutnija u Ukrajini. Tu mogu da se povlače paralele i sa drugim delovima Evrope“, smatra Korkodelović.
U Vašingtonu i Briselu nisu srećni zbog sve dinamičnije ukrajinsko-kineske saradnje, dodaje on, pozivajući se na pisanja američkih medija, koji prenose izjave neimenovanih američkih zvaničnika, koji ukrajinsko članstvo u evroatlantskim integracijama uslovljavaju prekidom ekonomske saradnje sa azijskim divom.
Prema Korkodelovićevom mišljenju, to je razlog Boltonove otvorene kritike kineskog projekta „Jedan pojas, jedan put“ i zbog toga savetnik za nacionalnu bezbednost nastavlja svoju turneju u Belorusiji, koja je takođe značajan ekonomski partner Kine.
„To je generalna politika nastupa protiv Pekinga, koja ima podršku i republikanaca i demokrata u Kongresu SAD i koju, prema najnovijim istraživanjima agencije ’Pju‘, podržava oko 60 odsto Amerikanaca, koji, za razliku od pre neku godinu, kada je to bilo ispod 50 odsto, sve više doživljavaju Kinu kao glavnog svojevrsnog takmaca Sjedinjenim Državama!“, zaključuje Korkodelović.