Poslednjih decenija smo svedoci građevinarskog buma u bogatim zemljama Bliskog istoka. Grade se ultraskupi hoteli, veštačka ostrva, gradovi budućnosti. Sve to je podstaknuto jednim ciljem: da se iskoristi novac od nafte koji se još uvek sliva u neograničenim količinama u ovo područje, kako bi se razvile druge grane industrije, među kojima je najprivlačniji turizam.
Bahrein je prototip zemlje Bliskog istoka, sa velikim unutrašnjim sukobom sunita i šiita i dve zapadne vojne baze. To je prva zemlja koja je osetila šta znači kada novac od nafte prestane da puni budžet. Štaviše, morao je da nabavlja naftu od Saudijske Arabije, koja je napravila naftovod kako bi zadovoljila potrebe ostrva. Nekada bogata zemlja, danas sve više i više postaje vazal svojih arapskih suseda, iz straha da ne padne u ruke Irana koji ga smatra svojom odmetnutom provincijom.
Vazal suseda
Klasični verski sukob unutar zemlje praćen je i socijalnom nejednakošću. Zemljom vlada sunitska manjina (30 odsto), u odnosu na šiitsku većinu koja je i najsiromašniji sloj u zemlji. Na ostrvu stalno tinja nezadovoljstvo koje se s vremena na vreme manifestuje nasiljem na ulici. Ovde je među prvima i granulo „arapsko proleće“, koje je smireno zahvaljujući oklopnim vozilima Saudijske Arabije, objašnjava bivši ambasador Rusije u Bahreinu Valerij Vlasov.
„Vladajuće pododice Bahreina i Saudijske Arabije su vezane dinastičkim brakovima. Međutim, odnosi između Rijada i Maname više liče na vazalstvo ovog drugog. De jure to nije, ali defakto postoji. Nekada, tridesetih godina dvadesetog veka, bilo je obrnuto. Bahrein je bio prva država u Persijskom zalivu u kojoj je pronađena nafta. Oni nisu bili sirotinja, a bili su i dobri trgovci. Oni su tada pomagali, između ostalog, i saudijskim plemenima“, objašnjava Vlasov.
Čim su Saudijci počeli da igraju ulogu prve zemlje u arapskom svetu, više nisu puštali Bahrein iz zone svog uticaja. Napravili su most od 25 kilometara, sa osam traka u oba smera, kojim su ga povezali sa poluostrvom. Upravo su preko njega i stigli tenkovi koji su umirili pobunjene šiite 2011. godine.
Vladajućem sloju Bahreina je zaista potrebna zaštita Saudijaca zbog unutrašnjeg konflikta koji stalno tinja, ali Rijad time rešava i svoj ništa manji problem.
„Saudijci prate situaciju i u svojoj državi. Upravo je u istočnim provincijama, koje se graniče sa Bahreinom, većina šiitska“, objašnjava ruski diplomata.
U trenutku kada se Rijad nalazi u ratu sa šiitskim pobunjenicima u Jemenu i dok traje konflikt sa Iranom u Persijskom zalivu, ostrvo dobija još veću važnost. Na njemu se nalazi i baza američke Pete flote, a od prošle godine i britanska baza. U slučaju rata sa Teheranom, upravo odavde bi mogli poleteti prvi avioni preko Persijskog zaliva.