Posle više od pola veka kako je u svetskoj štampi odjeknula priča o otkriću jedinstvenog lokaliteta nadomak Gvozdene kapije na Dunavu, Lepenski vir se upravo našao na stranicama „Njujork tajmsa“.
U tekstu „Arheološka zagonetka na Dunavu“ Džejmsa Gormana (autora knjige „Kako sagraditi dinosaurusa“, sa paleontologom Džekom Ornerom) ističe se da su, pre oko 8.000 godina, umetnici koji su živeli u ovom preistorijskom naselju isklesali gotovo 100 skulptura, čije glave izgledaju kao mešavina ljudskih i ribljih obeležja.
Ovo nalazište, kako se navodi u tekstu, svedoči „o susretu i mešanju dve kulture i naroda“, odnosno poljoprivrednika sa Bliskog istoka i lovaca i sakupljača koji su u to vreme živeli na obalama Dunava, prenose „Večernje novosti“.
Kao dokaz za ovu tezu, autor teksta poziva se na DNK analize, na osnovu kojih su poljoprivrednici, pristigli iz Anadolije, zajedno sa autohtonim stanovništvom ovih prostora, stvorili jedinstvenu kulturu.
„Prvi portreti u ljudskoj civilizaciji, koji su ujedno i prva poznata skulptorska dela, nastala od dunavskog oblutka, neraskidivo su vezana za arhitekturu naselja Lepenskog vira“, tvrdi Hristivoje Pavlović. Prema njegovim rečima — „lepenci“ su bili uzidani u kuće stanovnika naselja, nad kojim, na dan letnje dugodnevice, 21. juna, Sunce izlazi dva puta.
Jedan od sagovornika njujorškog lista je i arheolog dr Dušan Borić (saradnik na Italijanskoj akademiji za napredne studije Univerziteta Kolumbija), koji je izjavio — da je istraživanje Lepenskog vira važnije nego ikada ranije.
„Objavljivanje teksta o našem čuvenom arheološkom lokalitetu u svetskoj štampi je samo po sebi dobro i značajno“, smatra arhitekta Hristivoje Pavlović, autor knjige „Kuća Lepenski vir“, istraživač i zaljubljenik u drevnu kulturu.
Međutim, kako kaže, teza izneta u ovom članku, prema kojoj je, na osnovu teorija o Agronomskim demografskim tranzicijama (ADT), „neolitska kulturna revolucija“ (čiji je predstavnik Lepenski vir) „uvezena“ sa Bliskog istoka — nije uverljiva.
„To bi značilo da Lepenski vir nije autentično evropski, što nije tačno. Reč je i o autentičnoj i o autohtonoj kulturi“, izričit je Pavlović.
Potvrda za to su, prema njegovim rečima, i jedinstvene skulpture od dunavskog peščara, kao i arhitektura naseobina, koja se ne pojavljuje ni na jednom drugom mestu.
„Nismo u Lepenskom viru bili ’prva ruka‘ uvoza kulture sa Bliskog istoka“, dodaje Pavlović i podseća da je pokušaja da se na sličan način opovrgne autentičnost vinčanske i starčevačke kulture bilo, ali da su sami bili opovrgnuti.
Sagovornik „Večernjih novosti“ smatra da je to slučaj i sa Lepenskim virom, čija je jedinstvenost neupitna.
„Podsetio bih na reči profesora Dragoslava Srejovića, koji je otkrio Lepenski vir i govorio da mu je jasno što, kao narod, nemamo poverenja u svoju budućnost, ali da ne postoji razlog zbog koga bismo sumnjali u prošlost“, zaključuje Pavlović.